SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Malu Gospojinu ili  rođenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih zavetnih praznika.Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane rođena Sveta Deva Marija. Predanja govore da  Joakim i Ana  koji dugo nisu imali dece redovno su se molili Bogu da im podari potomstvo.  Već ostareo, Joakim je u pustinji proveo četrdeset dana u neprekidnom postu i molitvi. Jednog dana Ani se pod lovorovim drvetom javio anđeo i rekao da je njihov vapaj dospeo do nebesa i da će ubrzo postati majka. Na to se Ana zavetovala da će dete posvetiti Bogu.Mala Gospojina spada u red Bogorodičinih praznika zajedno sa Vavedenjem i Uspenjem Presvete Bogorodice (Velika Gospojina). U crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom, a veliki broj vernika obeležava ga kao krsnu slavu.

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje

(Kraj)iva