Solidarna pomoć u visini prosečne zarade u Republici Srbiji za zaposlene u državnim sektorima i mnogim lokalnim samoupravama prazni budžete opština i gradova, a nedavno je bila predmet kritike gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića na sastanku direktora škola.

Prozivani su direktori i škole čiji su zaposleni i po tri puta tokom godine koristili solidarnu pomoć, koja se isplaćuje iz budžeta grada, ali nisu pomenuti gradski funkcioneri koji su koristili tu istu solidarnu pomoć.

„Korišćenje solidarne pomoći omogućio je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u obrazovanju. Ona se dobija po raznim osnovama. Iz prosvete najčešće dolaze zahtevi zbog bolovanja dužeg od 30 dana, a najčešće je koriste pomoćni radnici sa minimalnom zaradom. Istina je da ima zloupotreba, ali ako direktor ne potpiše rešenje komisije, onda radnici tuže po dva osnova: zato što nije potpisao i zato što im pomoć nije isplaćena“, priča za Jugmediu jedan od četiri predstavnika sindikata u Leskovcu.

Iako je solidarna pomoć i ranije postojala u nekom obliku, u današnjem obliku provlači se kroz službena glasila iz 2015, 2020, 2022. i 2025. godine.

„Rešenje o solidarnoj pomoći potpisuju direktori i gradonačelnik Leskovca, a na osnovu izveštaja lekara. Namerno se bude na bolovanju 32 ili 33 dana, kako bi se prešlo 30 dana i dobila ta pomoć. Ako je gradonačelnik nezadovoljan, neka okupi svoje kolege lekare i neka njima kaže da ne izdaju takva bolovanja. Jer, ako se neko nije izlečio za 30, neće ni za 32 dana“, poručuje ovaj sindikalista, uz molbu da mu ne navodimo ime jer nije dobio dozvolu centrale.

Grad Leskovac, inače, objavljuje imena svih koji iz budžeta dobiju novac na ime solidarne pomoći, ali i jubilarnih nagrada. Ta praksa uvedena je pre nekoliko meseci, a mediji putem mejla dobijaju molbu da prenesu sva dnevna plaćanja. Kada mediji to objave, po iskustvu Jugmedie, stižu reakcije primalaca solidarne pomoći ili onih koji su dobili novac za jubilarne nagrade, uz optužbe da im se zadire u privatni život.

Inače, prema članu 29 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u obrazovanju, solidarna pomoć koristi se u sledećim slučajevima:

1.duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog; 2) nabavke medicinsko-tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice; 3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog; 4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog; 5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice; 6) postupka vantelesne oplodnje; 7) pomoći članovima uže porodice za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice – u visini troškova sahrane prema priloženim računima, do neoporezivog iznosa; 8) rođenja ili usvojenja deteta zaposlenog – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku RZZS-a; 9) štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica, zemljotres, klizište i sl.) u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ukoliko šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku.

Posebne kolektivne ugovore, konkretno u obrazovanju, potpisuje Vlada Srbije, odnoso, više ministarstava i predstavnici sindikata. U slučaju PKU obrazovanja, potpise su stavili predstavnici sva četiri sindikata.