Posle još jednog vrelog leta, pitanje drveća, hladovine i zelenih površina sve više postaje pitanje kvaliteta života, temperature u gradskom jezgru i zaštite od posledica klimatskih promena. Upravo je potrebu za intenzivnijim ozelenjavanjem Leskovca danas, na sednici Skupštine grada, otvorio opozicioni odbornik Saša Stojanović, predloživši donošenje odluke kojom bi se, kako je naveo, u 2026. godini zasadilo 1.700 stabala.

Ta brojka, precizirao je, odnosi se na procenu potrebnog broja stabala za samo gradsko jezgro.

„U Leskovcu po nekim procenama nedostaje 1700 stabala. Ta procena od 1700 stabala vezana je samo za centar grada, ovo ozelenjavanje je naš prioritet koji mora što pre da se uradi. Svako drvo veže između 5 i 8 kubika vode po mojim saznanjima“, rekao je Stojanović, ukazujući na iskustvo ovogodišnjeg leta i visoke temperature u centru grada.

On je ocenio da bi hitno povećanje broja stabala bilo jedan od načina da se ublaže temperature u urbanom prostoru.

„Proveli smo jedno pakleno leto, videli smo kako je centar grada izgledao u sred podneva i popodne“, rekao je Stojanović.

Govoreći o značaju zelenila, naveo je da drveće vidi kao jednu od važnih brana pred klimatskim ekstremima i zatražio formiranje radnog tela koje bi se bavilo ovim pitanjem.

„Ovo ozelenjavanje je naš prioritet koji mora što pre da se uradi“, poručio je odbornik, uz ocenu da bi sadnja 1.700 stabala predstavljala ulaganje koje grad može da iznese.

Šefica Odeljenja za zaštitu životne sredine Bobana Stošić kazala je da Leskovac već sprovodi mere iz Zelene agende i da postoje merljivi rezultati.

„Grad Leskovac nije protiv Zelene agende, naprotiv, mi je sprovodimo“, rekla je Stošić, a prema podacima koje je iznela, od 2019/2020. godine do danas, sredstvima iz Zelenog fonda Republike Srbije i iz budžeta grada, preko Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, zasađeno je gotovo 5.000 novih stabala.

Još oko 2.000 sadnica, prema njenim rečima, grad je dobio putem različitih donacija, pre svega od „Srbija šuma“ i društveno odgovornih kompanija.

Stošić je navela i da su sadnice donirane mesnim zajednicama, školama i vrtićima.

To znači da se, prema podacima Gradske uprave iznetim na sednici, broj novih stabala i sadnica kojima je Leskovac obogaćen poslednjih godina približava cifri od 7.000.

Ali broj zasađenih stabala sam po sebi ne daje odgovor na pitanje da li ih je dovoljno.

Njegova vrednost u gradu meri se i time gde je posađeno, koliko ima prostora da razvije krošnju, da li je zaštićeno i održavano, ali i da li se novim urbanističkim zahvatima istovremeno čuva postojeće zelenilo.

Jesenja sadnja umesto prolećne

Grad za naredni ciklus sadnje planira još aktivnosti. Stošić je najavila da je za njih izdvojeno 3,1 milion dinara, a da će jesenja sadnja početi tokom novembra.

Iskustvo Gradske uprave, kako je navela, pokazalo je da je jesenja sadnja uspešnija od prolećne, imajući u vidu visoke temperature.

Lokacije za sadnju biće određene nakon javne nabavke, a u procesu učestvuju Odeljenje za zaštitu životne sredine, preduzeće „Urbanizam i izgradnja“ i pejzažne arhitekte.

Planovi obuhvataju dopunu postojećih i formiranje novih drvoreda u gradskim ulicama, kao i ozelenjavanje parkova i drugih javnih površina.

Koliko zelenila je zapravo dovoljno?

Tu se otvara pitanje koje je šire od današnjeg skupštinskog glasanja.

Ako Grad navodi da je u poslednjih nekoliko godina zasađeno gotovo 5.000 stabala sopstvenim sredstvima i da je kroz donacije obezbeđeno još oko 2.000 sadnica, a opozicija istovremeno govori o potrebi za dodatnih 1.700 stabala samo u centru grada, jasno je da se rasprava ne može svesti samo na to ko je u pravu oko jedne brojke.

Suštinsko pitanje jeste koliko zelenila Leskovcu zaista treba, gde ga treba saditi i da li se postojeće zelene površine dovoljno štite.

Zelena agenda, kako je postavljena u planskim dokumentima, ne tretira zelenilo samo kao ukras grada. Cilj je, između ostalog, smanjenje aerozagađenja i ublažavanje posledica klimatskih promena. Jedan od pravaca je formiranje zelenih koridora, naročito uz saobraćajnice, dok se povećanjem površina pod travom i krošnjama nastoji ublažiti efekat takozvanog urbanog toplotnog ostrva.

Drugim rečima, u gradu u kojem leti asfalt i beton dodatno pojačavaju osećaj toplote, drvo postaje deo infrastrukture, a ne samo deo pejzaža.

A gde su u toj priči građani?

Jedno od pitanja koje ostaje otvoreno jeste koliko u ozelenjavanju grada mogu da učestvuju sami građani.

Grad već ima iskustva sa doniranjem sadnica mesnim zajednicama, školama i vrtićima, dok su kroz različite akcije sadnje građani i udruženja učestvovali u ozelenjavanju javnih prostora.

Istovremeno, postoje i mehanizmi za podršku projektima organizacija civilnog društva. Grad je u septembru 2026. raspisao konkurs za finansiranje i sufinansiranje ekoloških projekata, ukupne vrednosti 6,75 miliona dinara, pri čemu su među prioritetnim oblastima i ozelenjavanje javnih površina, formiranje parkovskog zelenila i drvoreda.

Međutim, nije to isto što i mogućnost da pojedinac jednostavno posadi drvo gde smatra da bi ono bilo potrebno.

Za takve akcije neophodno je jasno odrediti lokacije, vrste sadnica, način sadnje i kasnije održavanje. U suprotnom, dobra namera lako može postati problem, posebno u gradu u kojem se zelene površine prepliću sa infrastrukturom, instalacijama, saobraćajem i privatnim parcelama.

Zato bi veće uključivanje građana imalo smisla ukoliko bi bilo organizovano kroz jasna pravila i podršku grada, od određivanja lokacija i obezbeđivanja sadnica do zajedničke brige o posađenom drveću.

Više od brojke

Današnja skupštinska rasprava završena je odbijanjem predloga da se pitanje 1.700 stabala uvede kao posebna tačka dnevnog reda.

Ali time nije nestao problem na koji je Stojanović ukazao.

Grad ima podatke o hiljadama već zasađenih stabala, planira nove sadnje i izdvaja novac za njih. Istovremeno, klimatski uslovi menjaju način na koji se posmatra gradsko zelenilo.

Zato pitanje možda više nije da li Leskovac sadi dovoljno, već da li sadi dovoljno brzo, na pravim mestima i na način koji će za deset ili dvadeset godina dati stvarni efekat.

Drvo posađeno danas neće rashladiti centar već sutra, ali će ono koje se ne posadi danas sigurno nedostajati kada sledeće pakleno leto ponovo stigne u Leskovac.