LESKOVAC – Milorad Šop-Đokić je uspeo da povrati nacionalizovanu imovinu svojih predaka i da postane vlasnik šest lokala u dve ekstra zone u Leskovcu, ali za sada od toga ima samo glavobolje.
Umesto sanjanog bogatsva, dobio je neplaćene račune, zakupce kojih nema u nasleđenim ugovorima i zvaničnike koji kažu da su nemoćni. Pravdu je ponovo zatražio na sudu.
„Nadao sam se da ćemo moja supruga i ja živeti od zakupa lokala. Ljudi me sreću i čestitaju, nazivaju me gazdom, a ne znaju da zbog tih lokala noćima ne spavama jer nisam u stanju da se izborim sa ljudskim bezobrazlukom, sa nasleđenim i sa tekućim dugovanjima“, priča ovaj mladi čovek.
Ovi lokali, kao i još nekoliko važnih objekata u gradu i oko 30 hektara zemljišta u blizini Leskovca bili su u vlasništvu Šop-Đokića preko 150 godina, sve do nacionalizacije, kada ih preuzima grad i daje na korišćenje svom preduzeću „Dom“. Tri lokala su na Masarikovom trgu, a tri u Južnomoravskih brigada, preko puta zgrade glavne pošte. Ukupna površina lokala je oko 250 kvadrata.
„Sa ključevima smo preuzeli i zakupce Doma sa kojima ne možemo da raskinemo ugovore u naredne tri godine. Samo jedan stanar na Masarikoviom trgu plaća kiriju, koja nije dovoljna ni da pokrije troškove u ostalim lokalima“,priča Milorad.
Najviše problema ima sa jednim od najlepših lokala na trgu u centru Leskovca od 39 kvadrata iz koga nije u stanju da iseli Rukometni klub „Hisar“. „Hisar“ je taj prostor dobio ranije na petogodišnje besplatno korišćenje.
„Prostor izdao trećem licu, firmi iz Beograda čiji vlasnici kažu da sa mnom nemaju o čemu da pregovaraju. Napravljen je dug za struju od 30.000 dinara, koji dolazi na moju adresu, plaćam porez na imovinu, a faktički ja ne mogu ni da uđem u svoj posed“, priča Šop-Đokić, koji je tužio i „Hisar“ i preduzeće „Dom“.
Predsednik tog kluba Dragan Cenić kaže da ih iz Doma niko nije upozorio da je lokal sporan. „Mi smo uložili novac u renoviranje lokala i tražimo da nam se taj novac vrati, a od Beograđana ne neplaćujemo ni dinar jer su oni naši sponzori“, veli Cenić.
Direktor „Doma“ Aleksandar Momčilović pak tvrdi da je Hisar više puta upozoravan da napusti prostor. „Tu sada više ništa ne zavisi od nas“, kaže Momčilović.
Ovo preduzeće je gazadovalo i lokalom u kome je 43 godine bila livačka radnja.
„Kada su nam predali lokal u njemu nije bilo vode ni sanitarnog čvora, prava ruina, budžak u sred grada. Zašto su nadležne inspekcije decenijama žmurile“, pita se nesuđeni bogataš.
Milorad Šop-Đokić je trgovac i u privatnoj firmi radi za 200 evra. Očekuje da se njegovoj porodici vrati i zgrada u centru, koja je simbol Leskovca i u kojoj se na 300 kvadrata nalazi sedište Turističke organizacije. Dvorište te zgrade iz turskog doba nikada nije ni bilo nacionalizovano.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Dragan Cenic,predsednik RK Hisar je covek koji je u najmanju ruku olicenje …
…….
…….
………
…………..Taj takav danas,u 21.veku,kada se vraca oteto,spletkari i koristi sav
mulj debelo natalozen u svestima nasih ljudi.Ovaj mladi Sop Djokic je tek sada nagrabusao sa njim i njemu slicnim,a u Leskovcu ih ima za izvoz.Cemer i jad.Sramota.Bruka…
Komentar nije mogao biti objavljen u celosti zbog Zakona o informisanju.
Iznesite svoja zapažanja primerenijim rečima.
Hisar ne postoji vec godinu dana,i znali su lokal ciji je i kako je dat Cenicu. Sad nek se presaberu i vide ko je koga …..
Šopovi „stekli“ na narodnoj muci.
Oteto prokleto.
Nacionalizacija-niko se nije ovajdio sem parazita iz „preduzeća“ Dom.
Oteto prokleto.
Naslednici traže „svoje“.
Oteto prokleto.
Ovako komentarisu samo oni koji nikada nista nisu stekli.Cista zavist jednog jadnog Srbina.Pa Sop Djokic radi nesto pa makar i za 200 eura.Radite li vi crvendaci ista?Navikli ste da vam svira radio pa radio ili ne radio.
Ne davi gugutke, Vlasotinčaninu, još malo pa ćemo da radimo za 20 evra mesečno.
Nikad nisam zavideo nekome čiji su preci sticali na narodnoj muci. Po tebi ispada da treba da zavidim njegovom „gazdi“.
Jok, žalim ga.
I živim za dan Nove Nacionalizacije.
Ovoj porodici treba pod hitno isplatiti izgubljenu dobit u proteklih 60 godina, a ne da se maltretiraju i da su prepusteni sami sebi kada treba da koriste na pravi nacin svoju imovinu. U ovom slucaju vlasnik treba da tuzi DOM i da trazi da mu JP DOM isplati ne samo svu izgubljenu dobit, vec i trzisnu kiriju po kojoj moze sad da izdaje ove sporne lokale, a da sve troskove koje nanesu sadasnji korisnici isto tako pokrije JP DOM. I zasto sad kod ovakvih dugovanja recimo Elektro distribucija ne isece struju zbog neplacenih racuna, a maltretira gradjane koji imaju dug 5-6000.
Hteo je (Leba bez motiku po narodnom) Da leskari i uziva u necemu sto nije steko. eto mu sad
Dragana udaj se za mene
Postovana Dragana, kako nije stekao, ro mu je dedovina, tj. ocevina, porodicno nasljedje, a sto su komunjare to oduzele coveku, a tek sad je povratio svoju imovinu, ja bi tuzio drzavu i za izgubljenu korist u njegovom slucaju, pa kad ste znali da koristite tudju imovinu, platite sada. A vi Dragana, ocigledno poticete iz komunjarske porodice, a sad ste najveci vernik u crkvi, pretpostavljam.
ccc… kakvih nas sve ima…
Igrom slučaja znam čoveka, svaka reč pohvale, ali u današnjem sistemu , bog mu samo može pomoći, i hrabar je što se je zaigrao.Ali istraj burazeru možda i nama otvoriš vrata. Meni teško, radi se o 28,000,000 zlatnih srpskih dinara još od 1934 god. Ali drago mi je zbog tebe, istraj.
Od grada je dobio sta je trazio, sada neka nadje nacin da naplati zakup, nije jedini koji ima problem sa zakupcima.
Streljaše mi strica, oduzeše sve. Podnesem papire za „restituciju“.Odgovor drugarice iz Niša, niste podneli dokaz na koji način vam je oduzeta imovina – dedovina. Odustao sam videvši da od toga nema ništa.Sada sam mirniji, jer znam da će se na tom mestu podići, verovatno hotelčić, kafić ili sl. Možda će vlasnik biti predak čoveka koji mi je streljao strica.Pravedno , zar ne!