1552. – Završeno je štampanje prve knjige u Beogradu poznate kao „Beogradsko četvorojevanđelje“. Knjigu je krupnim ćiriličnim slovima, koja je rezao jeromanah Mardarije, štampao Trojan Gunduluć, član Dubrovačke kolonije u Beogradu, koji je nastavio posao kneza Radiše Dimitrijevića, posle čije je smrti preuzeo štampariju.
1761. – Rođen je srpski političar i pravnik Sava Popović, poznat kao Sava Tekelija, predsednik Matice srpske, narodni dobrotvor. Velikim zaveštanjem od 150.000 forinti, nekoliko kuća i imanja, osnovao je 1838. u Budimpešti zadužbinu „Tekelijanum“ pod upravom Matice srpske, kako bi srpskim đacima iz Vojvodine omogućio univezitetsko školovanje u glavnom gradu Ugarske. Aktivno je učestovovao u političkom životu ugarskih Srba i materijalno je pomogao Matici srpsku, koja ga je 1838. izabrala za doživotnog predsednika. Bavio se naučnim radom i prevođenjem i napisao zanimljive memoare „Građa ili materijal za opisanije života moga“. Pre Drugog svetskog rata, Matica srpska je iz Budimpešte prenela u Novi Sad biblioteku „Tekelijanuma“, a zgrada internata je uz odštetu ustupljena Mađarima.
1876. – Rođen je srpski generalštabni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, glavni inspirator oficirske zavere i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin 11. juna 1903, čime je odlučujuće doprineo da se na srpski presto vrati dinastija Karađorđević. Kao načelnik obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba srpske vojske, povezao se s nacionalnooslobodilačkim pokretima i organizacijama Srba van Srbije, a 1911. je s nekoliko drugova osnovao tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt“, poznatu i kao „Crna ruka“, radi rušenja Otomanske imperije i Austro-Ugarske, kako bi bio ostvaren narodni ideal – ujedinjenje srpstva. Uhapšen je u Prvom svetskom ratu u decembru 1916. na Solunskom frontu, zbog insceniranog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. Posle smrtne presude vojnog suda, donesene na montiranom procesu, s još dvojicom oficira je streljan u junu 1917. Prilikom revizije Solunskog procesa 1953, utvrđeno je da su atentat inscenirali sam Aleksandar i Radikalna stranka i svi osuđeni su rehabilitovani.
1908. – Umro je srpski pisac Radoje Domanović, najveći srpski satiričar, koji je oštro, kritički i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo. Posle završetka Velike škole u Beogradu, bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića. Od 1905. do smrti bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list „Stradija“. Počeo je realističkim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti. Dela: satirične pripovetke „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.
1950. – Indonezija je dobila nezavisnost od Holandije.
1962. – Bitlsi su u svom sastavu izvršili izmenu, tako što je na mesto Pita Besta (Pete Best) došao Ringo Star (Ringo Starr).
1978. – Okončan je prvi prekoatlantski let balonom. Posle 137 sati, balon „The Double Eagle II“ sleteo je na jedno pusto polje u blizini Pariza. Balonom su upravljali Ben Abruzzo, Maxie Anderson, i Larry Newman. Oni su preleteli 3,233 milje za šest dana.
1999. – Oko tri časa izjutra, severozapadnu Tursku potresao je zemljotres jačine 7,4 po Rihterovoj skali. U ovom delu Turske živi trećina stanovništva i smešteno je pola industrije. Epicentar je bio u Izmitu, 65 milja od Istanbula. Ovom prilikom je 17.000 ljudi izgubilo život, a materijalna šteta se procenjuje na 6.5 milijadri dolara, što je učinilo ovaj zemljotres jednim od najgorih u 20. veku.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Radoje Domanovic.
Godine 1985 poceo je da predaje srpski jezik u gimnaziji u Pirotu. Tu je upoznao Jasu Prodanovica, koji je u ovu skolu bio prebacen po kazni. Upravo u to vreme, Domanovic se je pridruzio Republikanskoj stranci i ozenio Natalijom Ristic. Samo devet meseci kasnije, po kazni je prebacen iz Pirotske u gimnaziju u Vranju. A godinu dana zatim iz Vranja, takodje po kazni prebacen je u Leskovac.
Desetak godina kasnije, umro je od tuberkuloze u svojoj 35. godini zivota.
Domanovica su dakle kaznjavali. Od sluzbovanja u Leskovcu, obrenovicevski rezimski satrapi, izgleda nista gore nisu mogli da mu smisle.
A mi koji smo rodjeni i koji danas zivimo u Leskovcu…
Zasto i u ime cega li smo mi kaznjeni? 🙁