Sloboda govora u Srbiji je ozbiljno ugrožena. Novinari to osećaju i sa tim se svakodnevno suočavaju.

U srpskim medijima zamiru pluralizam mišljenja i ideja, kritika vlasti i borba za javni interes. To pogađa novinare kojima je stalo do digniteta profesije, nanosi ogromnu štetu građanima i smanjuje sposobnost društva da rešava ogromne probleme sa kojima se suočava.

Ukidanjem televizijskih emisija poput “Utiska nedelje”, “Sarapinog problema” i “U centru” direktno se smanjuje prostor za razmenu mišljenja i ideja, a sumnje da vlasti u Srbiji guše slobodu govora postaju opravdane.

Reč je o suptilnim metodama gušenja slobodne kritičke reči. Srbija danas nije zemlja istinskih medijskih sloboda. Jer, naši medijski zakoni su dobri i u skladu sa evropskim standardima, ali u stvarnosti ne donose ono zbog čega su napisani – širok prostor za razmenu informacija i ideja. To ustavno i zakonsko pravo sputavaju upravo oni čiji je posao da štite i brane ustavni i pravni poredak Srbije – izvršne vlasti.

Umesto da se suoče sa činjenocim da se prostor medijskih sloboda u Srbiji sužava, izvršne vlasti “peru ruke” od svega i ponavljaju da one nisu ni za šta krive. To je cinizam i ruganje u lice čitavoj novinarskoj profesiji i samo pojačava sumnju da vlasti i njima bliski centri moći i stoje iza pokušaja gušenja medijskih sloboda.

Krajnje je vreme da počnemo ozbiljno da se brinemo zbog sledećih očiglednih činjenica:

– Sa programa televizijskih kanala ubrzano nestaju političke emisije u kojima je postojala razmena mišljenja i stavova i u kojima su predstavnici vlasti morali da odgovore na neprijatna pitanja koja im javnost postavlja

– Istraživačko novinarstvo je gotovo zamrlo

– Umesto istraživačkog novinarstva, imamo tabloidne kampanje u kojima se mediji kreću u unapred zadatim okvirima, koristeći „informacije“ koje su im dostavili takozvani poverljivi izvori, čiji cilj je da realizuju svoje a ne javni interes. Oni koji koji nekim gestom pokažu da “nisu na liniji” sve češće se suočavaju sa divljačkim “raskrinkavanjem” i razvlačenjem privatnosti u tabloidima, lišeni svake mogućnosti da se odbrane.

– Na konferencijama za novinare srpskih zvaničnika gotovo da nema novinarskih pitanja koja nisu unapred dogovorena sa kabinetima

– Autocenzura među novinarima i strah za sopstvenu egzistenciju rastu iz dana u dan

Potpisnici Proglasa smatraju da su istinska sloboda medija i javne reči, pravna država i vladavina prava nužan uslov opstanka društva, zbog čega su odlučni da tu slobodu ne prepuste na milost i nemilost partijskim interesima i ličnim interesima pojedinaca koji se dokopaju moći i uticaja.

Zahtevamo od izvršnih i zakonodavne vlasti u Srbiji da stvore uslove za pun razvoj tih sloboda.

Svim kolegama koji su izloženi cenzuri i autocenzuri i žive u strahu za egzistenciju poručujemo da ćemo i u njihovo ime čuvati pravo na istinu, kritičku reč i zaštitu javnog interesa.

Potpisnici Proglasa odlučni su da daju sve od sebe kako bi sprečili izvršnu vlast da nas vrati u mračni period devedesetih, kada smo hapšeni, optuživani, osuđivani, otpuštani, proganjani, a mnogi među nama platili su i najskupljucenu. Ako ni zbog čega drugog, makar zbog njih dužni smo da slobodu koja je teškom mukom decenijama osvajana, čuvamo i branimo.

Pozivamo sve građane istinski zabrinute za budućnost srpskog društva da se pridruže Proglasu. Pozivamno političke partije, nevladine i druge organizacije da učine više kako bi se obezbedila ne samo formalna, već i suštinska sloboda medija u Srbiji.

   Potpisnici ovog apela, pre svega, poručuju da se ne plaše.   

   U Beogradu, 6. oktobra 2014. godine

—