TRN u oku – trunčica nečega što bode oko. Trn ne može da se isplače. I sve je upereno u tvoje oči. i svakog časa po neki te ubode. Baš boli. Boli, k’o u oku.

Možeš li da ne gledaš? Možeš li toliko da se ogradiš da te ne boli ono što te bode? Možda na trenutak pomisliš, hvala Bogu, ovo me zaobišlo. Za sad.

Može i ovako:

Novinar ti postavi “nezgodno” pitanje. Prvi put. Drugi put. Napraviš se da ga nisi čuo, nevešto odgovoriš. Treći put. Promeniš temu. Četvrti put šuruješ sa sumnjivim investitorom, dovedeš ga, ugostiš, ali ne pozoveš novinara da vas “uslika” (iako ti je mnogo do toga stalo) jer je taj novinar pročitao negde isto ono što i ti znaš o tom tvom prijatelju.

Ništa dobro. Pa da se zezneš kao prošli put? E, nećeš! Jer bumerang je najopasniji kad se vrati. Zatvoriš mu vrata.

I tako iza zatvorenih vrata radiš šta ti volja. Statistike kažu: žene su jele batine od svojih muževa, najvećih intelektualaca i boraca za ljudksa prava, upravo iza zatvorenih vrata. I tebe nikad neće uhvatiti!

Ali, ne leži vraže. Taj novinar nikako da zaveže svoj pogani jezik. Smrad! Zamisli, on bi samo da radi svoj posao. Ali tebi to ne odgovara. Onda ga proglasiš janjičarem neke tamo opozicije koja ne postoji. A on samo želi da radi svoj posao – istražuje.

On je lud i fokusira se suštinu u kritičku dubinu (pa šta ako ne znaš da iz glave sklopiš dve rečenice ili pogrešno pročitaš ono što ti drugi napišu), sistematski bi da izveštava protiv korupcije, (pa gde se baš uhvati za tvoja službena putovanja), promoviše odgovornost (zamisli, baš se za tebe uhvatio što obrneš par vinjaka u radno vreme u Safariju), još bi i da podstiče transparentnost (pa, nisi pobogu ti kriv što ne smeš ništa javno da kažeš dok ti šef ne naredi!).

Licemer!

I on samo želi pare. Pare, moć, vlast! Imaš rešenje. A da mu postaviš kao onom ljigavom piskaralu ženu na mesto direktora neke škole? Ima li kvalifikacija za to… Šta?! Odbio je? Pa on je stvarno lud! E onda će da umre od gladi!

Ako i to preživi proglasi ga glavnim huškačem protiv narodnog pokreta koji se uporno trudi da ovu zemlju,,, ovaj, ovaj grad i napaćene nezahvalne građane stavi na noge. Proglasi ga državnim neprijateljem. Udari po njegovim leđima i kaži jasno i glasno: Baš me interesuje koliko je naplatio tu svoju slobodu medija. E, to će da upali. Cinično. Šef će da te nagradi.

Neka ti posluži kao politička lopta. Tako je. Ovo je demokratska zemlja.

Ti znaš da slobodno možeš da kažeš da su dva i dva četiri. Ako prihvatiš da sve ostalo sledi.

Zatim kritikuj ostale novinare. Pozovi ono tvoje piskaralo što si mu zaposlio ženu. Taj će prenese sve što kažeš, od reči do reči. Ispraviće ti i gramatičke greške. Tu nećeš da omaneš.
Ispričaj mu kako je tebi jasno da je jako važno da imamo zdravo medijsko okruženje. Ali da nije samo sloboda da nekoga napadnete, iako jeste sloboda da kritikujete.

Na većini konferencija za štampu novinari izgledaju savršeno zadovoljni kad prosto hvataju beleške i zapisuju ono što se priča – tako da kažeš. Da je apsolutno važno da mediji i svi novinari treba da imaju slobodu da objave sve detalje nekog događaja, kao i da kritikuju.

Vrlo retko ima novinarskih pitanja, konstatuj kao sa žaljenjem. A dodaj jako važnu rečenicu da novinar koji postavi pitanje ima pravo, zaslužuje da dobije dostojan odgovor na svoje pitanje.

Onda vodi piskaralo ljigavca na ručak. A onaj smrad… O njemu ćeš da razmišljaš punog stomaka. Ovaj gem si dobio sa četrdeset prema ništa.