NIŠ – Iako ne postoje zvanični podaci o tome koliko je povećana učestalost oboljevanja od bolesti koje zahvataju štitnu žlezdu, lekari ističu da je poslednjih godina broj obolelih drastično povećan u odnosu na period od pre 15 ili 20 godina.

Endokrinolog dr Ljubivoje Radulović iz Specijalne bolesti za interne bolesti “Niroshi” u Nišu kaže da je kontinuirani, intenzivni, stres glavni uzročnik oboljevanja, mada do poremećaja u radu štitne žlezde mogu da dovedu i drugi faktori poput genetike. Prema rečima dr Radulovića egzaktnim podacima nije potvrđena veza između bombardovanja naše zemlje bombama sa osiromašenim uranijom i povećanog broja pacijenata sa bolestima štitne žlezde, ali je činjenica da je poslednjih godina obolelo mnogo ljudi sa područja na kome su te bombe padale.

“Poremećaji u radu štitne žlezde su pojačan rad (hipertireoza), oslabljen rad (hipotireoza), upala štitne žlezde i tumori. Ukoliko se otkriju na vreme ove bolesti se uspešno leče, uključujući i tumore”, istakao je dr Radulović.
Prema njegovim rečima u lečenju hipertireoze, koja je najčešća bolest štitne žlezde, koriste se najpre medikamenti, potom “jod 131”, i na kraju, u slučaju ekstremno uvećane štitne žlezde, primenjuje se hirurška intervencija. Kod tumora, nakon hirurške intervencije i totalnog odstranjivanja štitne žlezde, pacijenti takođe dobijaju “jod 131” kako bi bile “ubijene” kancerogene ćelije koje su eventualno zaostale u drugim delovima tela.

Kako podseća dr Radulović štitna žlezda je mala žlezda ,težine 20 do 25 grama. Smeštena je u prednjem delu vrata, ispred traheje. Kada nije obolela ona je mekana, elastična i ne može da se opipa. Opipava se tek onda kada je obolela.

Simptomi koji ukazuju da je štitna žlezda obolela, u slučaju hipertireoze su nervoza, gubljenje težine, topla, vlažna koža, i ubrzan rad srca. Kada je oslabljen rad štitne žlezde pacijenti se žale na umor, gubitak kose, suvu kožu, glavobolju, hronične infekcije, osecaj hladnoce, lošu koncentraciju…

“Osoba kod koje se posumnja na oboljenje štitne žlezde treba da uradi u laboratoriji analizu hormona koje luči štitna žlezda i da uradi dalju dijagnostiku. Specijalna bolnica za interne bolesti “Niroshi” orijentisana je na brzu i pozdanu dijagnostiku, koja daje tačnu dijagnozu. “Niroshi” nudi pacijentima snimanje na magnetnoj rezonanci, skeneru, savremenom ultrazvuku i digitalizovanom rendgen aparatu”, naglasio je dr Radulović.
On ističe da su, kao i u slučaju drugih bolesti, i kod bolesti štitne žlezde preventiva i pravovremeno reagovanje veoma značajni.
“Preventiva podrazumeva život sa manje stresa i unošenje dovoljnih količina joda, jer je ovaj hemijski element vrlo bitan za rad štitne žlezde. Jod se unosi u organizam putem soli i putem vode i hrane obogaćene jodom. U slučaju da građani osete određene tegobe koje su karakteristične za bolesti štitne žlezde, potrebno je da se što pre jave lekaru i obave neophodne preglede”, rekao je dr Radulović.

(Kraj)