LESKOVAC – Ko će biti novi predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) biće poznato 7.aprila a jedan od kandidata je dobro poznat na ovim prostorima.

Prvi čovek Akademije postaće kandidat koji dobije natpolovičnu podršku 126 članova. On će posle 12 godina naslediti doktora građevine Nikolu. Sva tri kandidata dolaze iz najbrojnijeg i, kažu, najmoćnijeg odeljenja u Akademiji – odeljenja medicinskih nauka.Kandidati za predsednika SANU: Ljubiša Rakić (83) neurolog, profesor univerziteta u penziji i sadašnji potpredsednik SANU za prirodne nauke, Vladimir Kostić (62) neurolog, direktor Klinike za neurologiju KCS i Jovan Hadži-Đokić (71) urolog, profesor univerziteta u penziji.

Kandidaturom Hadži Đokića jug Srbije dobija priliku da na čelu ove institucije, čiji je prvi predsednik bio Josif Pančić, bude neko ko se vezuje za ove krajeve. Naime, poreklo profesora je iz Vlasotinca a završio je upravo Leskovačku gimnaziju.

“Od ovih izbora očekuju mnogi promene, očekujem ih i ja. Mislim da ipak mora doći do modernizacije i prema dijaspori i prema mladim ljudima,” rekao je Hadži Đokić.

Izbor na funkciju predsednika, koliko god značio kao priznanje u ličnom smislu, po rečima akademika, neuporedivo više obavezuje u radnom smislu.

„Srpska akademija nauka i umetnosti, kao najviša naučna institucija u Republici Srbiji, zahteva povećanu pažnju pre svega prema naučnim rezultatima njenih članova u cilju popularizacije i afirmacije njihovog naučnog i umetničkog rada. Imajući u vidu da je osnovna funkcija SANU pomaganje u naučnom radu njenih članova, aktivnosti rukovodstva moraju prvenstveno biti usmerene ka postizanju tog cilja, kazao je Hadži Đokić koji nas je upoznao i sa svojm planom i prgramom rada koje je priložio uz kandidaturu i u celosti ga prenosimo:

1. Osnovna karakteristika postojeće situacije je nedostatak finansijskih sredstava, ali i nedostatak programa i projekata čije finansiranje traži zadovoljavanje kriterijuma iz važećih propisa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Stoga se mora pristupiti pažljivoj analizi njihove usklađenosti, u cilju povećanja sredstava koje SANU može da dobije iz ovih fondova.

2. Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, mora se razmišljati i o međunarodnim projektima, kao i o aktiviranju zainteresovanog dela privrede, kroz projekte javnog i privatnog partnerstva. U ovom kontekstu, mišljenja sam da treba aktivirati potencijale naučnih radnika iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu. Gotovo svi članovi SANU poznaju takve ljude, ali ne postoji institucionalni način saradnje, pa samim tim nema ni značajnijih rezultata. Jedan od primera koji može poslužiti za ugled jeste Helenski institut, koji je Grčka osnovala upravo sa ciljem institucionalizacije i apsorpcije naučnih rezultata naučnika grčkog porekla koji žive i rade u drugim zemljama.

3. Veliki problem rada Srpske akademije nauka i umetnosti je nedostatak programskog finansiranja umetničkih delatnosti Akademije. Ne postoji fond iz koga bi se na organizovani način finansirao određeni broj izložbi, bilo retrospektiva umetničkog stvaralaštva članova SANU, bilo tematskih izložbi koje su svojevremeno pronele slavu Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti. Tako najatraktivniji izložbeni prostor koji ima Beograd, često biva popunjen izložbama „za snalaženje“ u nedostatku novca. Na drugoj strani, od arheologije pa do savremenog stvaralaštva, postoje potencijali koji su naročito novim generacijama gotovo potpuno nepoznati, a koji su po svojim kvalitetima u rangu najznačajnijih svetskih dometa. Svetla tačka je koncertna delatnost Galerije, koja uspešno nastavlja sjajnu tradiciju koncerata mladih talenata, koju je uspostavio pokojni akademik Stanojlo Rajičić. Mišljenja sam da bi spomenica o koncertima mladih talenata na najbolji način pokazala koliko je SANU bila u stanju da doprinese njihovoj afirmaciji. Stoga mislim da je i na tom polju neophodno povesti obavezujući dijalog sa Ministarstvom kulture.

4. Izdavačka delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti je verovatno oblast najugroženija hroničnom materijalnom nestašicom. Čak su i edicije koje čine osnovni izvor za proučavanje istorije nauke u Srbiji prestale da se objavljuju, sa obrazloženjem da to suviše košta. Mislim da je takva praksa nedopustiva, odnosno da se moraju povratiti serije časopisa koje su bile osnovna lučonoša slave srpske nauke. Nema nikakvog opravdanja ni za izostanak bar inicijative za štampanje nekih kapitalnih knjiga koje su svakako reperi istorije našeg naroda, kakvo je na primer „Miroslavljevo jevanđelje“.

5. Nemerljivi doprinos radu SANU i njenih članova daju Biblioteka i Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti. Njihovo delovanje mora biti potpomognuto svim raspoloživim sredstvima.

6. Sistematski nije rešavan problem Akademijinih instituta. Njihov status delom nije usklađen sa postojećim zakonom o naučno- istraživačkoj delatnosti. Takođe, akti SANU kao i akti samih instituta ne sadrže dovoljno transparentno definisanu ulogu članova SANU u tim institutima. Praksa je različita, počev od instituta u kojima uopšte nema članova SANU, do onih u kojima su oni osnov rada tih instituta. U saradnji sa Ministarstvom za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj ovaj problem mora da se reši na zakonit način. Pronaći najbolje načine da se akademici koji se bave primenjenim istraživanjima što više povežu sa privrednim subjektima kako bi se stvarale nove vrednosti zasnovane po mogućstvu na domaćoj intelektualnoj svojini.

7. SANU je neretko, pod izgovorom depolitizacije, odnosno nemešanja u dnevnu politiku, propuštala da se pre svega naučnim skupovima, oglasi o nekim od vitalnih pitanja srpskog naroda. Akademija mora da ostane izvan dnevnopolitičkih pitanja, ali to ne sme da bude izgovor da se naučno ne obrade neka od suštinskih pitanja sudbine našeg naroda. Mislim da naš narod to od nas očekuje, i da smo mu to na početku novog milenijuma ostali dužni.

8. Za sve ove aktivnosti potrebno je mnogo ruku i mnogo pameti. Stoga od svih članova SANU očekujem doprinos koliko je to u našim godinama i u našim zdravstvenim prilikama moguće. Nisam za takozvano „podmlađivanje“, ukoliko se taj pojam shvati kao generacijska obaveza, jer mi nismo Vojna akademija, pa da svake godine „izbacimo“ klasu, ali sam za podmlađivanje SANU u smislu da sadašnji članovi Akademije sa pojačanom pažnjom prate rad mladih generacija naučnika i umetnika, kako bi po njihovom izboru u SANU mogli što duže i što aktivnije da svoje naučno i umetničko delovanje ostvaruju i kroz programe naše kuće.
9. Obezbediti bolju zdravstvenu zaštitu akademika potpisivanjem ugovora sa nekom zdravstvenom institucijom u Beogradu. Tako, u slučaju potrebe pacijent se odmah smešta u bolnicu gde postoje sve specijalističke službe na jednom mestu.
10. Obavezno povesti računa o Odeljenju društvenih nauka gde se mora obezbediti veći prijem novih članova jer postoji opasnost da se Odeljenje ugasi.
11. Takođe, obratiti pažnju na Odeljenje istorijskih nauka, Odeljenje likovne i muzičke umetnosti i Odeljenje jezika i književnosti koja su se osetno brojčano smanjila u odnosu na prethodni period.
12. Sastanci Predsedništva SANU bi morali biti češći (jednom u dva meseca), a za važne odluke i češći sastanci Skupštine Akademije.
13. Godišnjak Srpske akademije nauka i umetnosti izdavati obavezno u štampanom obliku, za šta se uvek moraju obezbediti finansijska sredstva. Takođe, treba povećati tiraž Godišnjaka i Biltena SANU i masovno ih dostavljati svim relevantnim institucijama u Srbiji i inostranstvu.
14. U borbi protiv „bele kuge“ u našoj zemlji podržati rad Odbora za humanu reprodukciju kao i druge relevantne aktivnosti.
15. Podržati rad na najznačajnijim projektima SANU kao što su Rečnik srpskohrvatskog jezika i Srpska enciklopedija, i obezbediti finansijska sredstva za njihovu realizaciju.
16. Maksimalno podržati Ogranak SANU u Novom Sadu, kao i funkcionisanje centara SANU u Nišu i Kragujevcu, sa ciljem da u narednom periodu prerastu u ogranke.
17. Omogućiti i olakšati saopštavanja i izvođenja nauke i umetnosti u SANU. Naučni skupovi i kongresi treba da budu slobodni. Ne sme se dešavati da su samo svečana otvaranja u SANU, a da se u ostale dane skupa plaćaju velika sredstva dobijena od sponzora teškom mukom, za iznajmljivanje sala i hotela, a da u isto vreme prostorije u SANU ostaju prazne.
18. Mora se ostvariti jaka veza sa našom naučnom dijasporom, vraćajući članstvo SANU „van radnog sastava“, koje nam je omogućavalo da istaknute srpske naučnike, koji žive u inostranstvu, vežemo za SANU i Srbiju, a ne da ih odbacujemo.
19. Odeljenjima SANU treba dozvoliti da slobodno biraju više kandidata za inostrane članove (a ne samo jednog) jer su nam ovi ljudi preko potrebni.
20. Organizovati naučni pristup našoj ekonomiji i njenoj perspektivi što je osnova za razvoj zemlje.
21. Boriću se protiv diskriminacije naučnika po godinama starosti (65 godina) i odlaska potencijalnih mladih naučnika u inostranstvo bez povratne karte. Potrebno je vratiti mogućnost članovima SANU starijim od 65 godina da i dalje doprinose srpskoj nauci ali u povoljnom i priznatom ambijentu, koji treba da se stvori.
22. Aktivirati ideju o formiranju Ekonomskog instituta SANU, što je preko potrebno u ovako teškoj ekonomskoj situaciji u našoj zemlji.
23. Potrebno je izraditi reprezentativnu monografiju o SANU na srpskom i engleskom jeziku.

24. Ažurirati rad na monografiji „Žene članovi SANU“ na srpskom i engleskom jeziku.

25. Veb-sajt SANU nije adekvatan značaju SANU i zato je neophodno redizajnirati ga. Nova internet prezentacija, osim novog i osavremenjenog izgleda, trebala bi da bude obogaćena i novim funkcijama kao što su mobilne aplikacije i mobilni veb-sajt. Najbolji rezultati se postižu njihovom kombinacijom jer se ovi koncepti međusobno dopunjuju.

26. Mnogo je zagovornika ideje da treba preispitati rešenja o dužini mandata upravnih struktura SANU. To je pitanje kome svakako treba posvetiti pažnju

Grupa akademika koja me je kandidovala za ovu funkciju, bila je mišljenja, imajući u vidu da su to drugi kandidati već uradili, da treba da obavestim članstvo SANU, koja su to pitanja za koja ja mislim da ih treba rešavati za slučaj da budem izabran. Ovo su ta pitanja. Međutim, iskustvo me uči da će i sam društveni život naše zemlje nametati pitanja, na koja će SANU morati da reaguje. Ta reakcija biće uvek zasnovana na naučnoj metodologiji a ne na društveno-političkim interesima. Uveren sam da ćemo samo na taj način uspeti da povratimo ugled Akademiji koji ona svakako zaslužuje.

(Kraj)