LESKOVAC – Za 14 godina na teritoriji Leskovca ugašeno je 830 velikih, srednjih i malih preduzeća, kao i zanatskih zadruga i radnji, čija je imovina prešla u ruke države i sada propada.
Ovim istraživanjem bavi se pomoćnik leskovačkog gradonačelnika Zoran Janković.
„Reč je o na desetine objekata među kojima ima i očuvanih proizvodnih hala. U ovom trenutku nemamo celokupnu evidenciju jer podataka o objektima i imovini nema ni u Agenciji za imovinu Republike Srbije, kao ni u Poreskoj upravi ni u Privrednom sudu“, kaže Janković, koji pokušava da naprvi spisak svih dobara ugašenih firmi.
Kada spisak bude kompletiran, lokalna samoprava će zatražiti od republičkih vlasti da raspolaže tim dobrima.
„Cilj je da se ti objekti ponude potencijalnim investitorima“, veli Janković.
Oko 90 posto nestalih preduzeća nije upisvalo imovinu ni u katastarske knjige nepokretnosti, izbegavajući na taj način plaćanje poreza na imovinu, a poseban probelm predstavljaju preduzeća nestala putem automatskog stečaja.
„Prinuđeni smo da zovemo bivše direktore kako bi po sećanju kazali čime je sve firma raspolagala, a do njih dolazimo na osnovu matičnog broja iz biračkih spiskova“, dodaje Janković.
Tako je, na primer, otkriveno da je Zanatska zadruga „Vučje“ raspolagala sa dvema halama koje sada zvrje prazne, zatim, sa tri zgrade na fudbalskom stadionu i ruiniranom ciglanom.
I zantaska zadruga Dubočica je u svom posedu imala magacin u Priboju, otkupnu stanicu u Južnomoravskih brigada upravnu zgradu kod Meteorološke stanice i još jedan magacin u Šišincu. Sa sličnom imovinom raspolagala je i zantska zadruga Pečenjevce.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
A to što pripadnici jedne nacionalne manjine (da ne koristim drugu reč jer mi ne biste objavili komentar) rasturiše dve fabrike preko puta džinsija, odnesoše sve što je moglo metalno da se odnese, čak i stubove razbijaju da bi izvukli armaturu, to niko ne komentariše i ne pokreće nikakve istrage. Sramota za grad, naš grad je propao zajedno sa nama i sa nadolazećim generacijama. Ko uspe da izađe i da počne novi život negde drugde taj treba da smatra da je uspeo u životu, svako ko ostane i preda se ili počne neku borbu sa političkim vetrenjačama može da smatra da mu je život propao…
Lokalna uprava će tražiti..pa posao je i Republike Srbije da nešto po tom pitanju uradi.
.Ali što da se nerviramo.
Imamo drim tim na čelu sa Gradonacelnikom, on će to sve srediti.
ali..tesko.
Dream team je i prodao livnicu rumunima da bi je iseckali na komade. To nijedan SNS-ovac ne zna osim Meska i Gojka !
Kad procitas ovaj tekst pomislis da ce najzad neko da pokrene stvari sa mrtve tacke. Ali kad bolje razmislis, shvatis da je ovo jos jedna utopijska i marketinska fora sadasnje vlasti.
Najpre je potrebno da se stvore zakonski okviri, pa tek onda da se materijalizuju ovakve akcije. A na kraju i kad bi se sve to desilo, susreli bismo se sa problemom koji i sada imamo: Kako da to sto posedujemo valorizujemo. Pa zar grad ne raspolaze sa onolikom zelenom zonom, pa nista.
Ovo je pravi marketinski i politicki stos. Nema veze sto nismo kadri da nesto realizujemo. Bitno je da obecavamo da cemo nesto realizovati.
Ova vlast ima veliki problem sa srpskim jezikom i slaganjem vremena. U proslom vremenu kritikuju: oni su to uradili. U buducem vremenu govore o planovima: Uradicemo. A sadasnje vreme koriste za licne koristi.
Farsa!!!!
Goran Cvetanović da je domaćin on ne bi naše pare poklanjao CRKVI!
Godišnje inkasira 140 miliona evra a mi im zidamo bogomolje i stanove za život u Leskovcu. Sramota. Ako neko želi da iskupi svoje grehe neka ih iskupljuje svojim a ne našim novcima.
Ovaj kao da je bunike u podmaklim godinama jeo. Vidi se da pre ove funkcije nigde ništa značjano nije radio.
Kao da je s neba pao. Da si nekog ne starijeg o 40 leta pitao znao bi da ti kaže. Pazi boga ti otkrio si toplu vodu.
Ko bre tebe izvuče i odakle, iz kog bubnja?
Nebojša Katić, ekonomski analitičar iz Londona, na svom blogu piše:
„Insistiranje na razvojnom modelu koji se bazira na stranim investicijama je ključni mehanizam moderne kolonizacije. Za razliku od klasičnog kolonijalizma koji je nametan uz otpor stanovništva i lokalnih elita, na novi kolonijalizam građani pristaju dobrovoljno, političke elite ga prizivaju, a ekonomski teoretičari ohrabruju. Nerazvijene i slabe države danas mole da budu ekonomski potčinjene, čak i plaćaju da budu kolonizovane.
Klasični kolonizatori su civilizovali prostor koji su osvajali, o svom trošku gradili infrastrukturu i gradove, i iza sebe nešto ostavljali. Novi kolonizatori uglavnom samo uzimaju. I najporaznije od svega – danas se kolonizuju i države koje nikada nisu bile kolonije, koje imaju dugu tradiciju nezavisnosti i koje su umele da funkcionišu samostalno kao nezavisne države.
Ovakvo stanje se može održavati (a da ne dovede do pobune) samo kontinuiranim ispiranjem mozga, mantričnim ponavljanjem uvek istih fraza, stvaranjem zombi generacija koje nisu u stanju da misle, niti da kritički, otvorenih očiju analiziraju svet oko sebe. Upravo u tome i jeste smisao neprekidne promocije liberalnih ideja – iz ograđenog prostora i zatvorenog uma ne može se pobeći.“
Bravo Veljko, to je to, svaki normalan i pametan je to znao još 90 – ih godina, na žalost njih je bilo malo da bi se suprostavili toj mašineriji. Kasno je sada za sve, mi smo ukrcani na čamac koji plovi bez kursa i cilja, sa kormilarima koji nam oni odrede. Najstrašnije je što svi hoće da budu kormilari iako neznaju ni cilj ni put uz to zaboravljaju da smo svi u ISTOM ČAMCU ?
Treba opravdati 100.000 platu.
Prvo neka nadje ono sto grad stvarno ima, a to je 200-300 stanova poklonjenih ko zna kome, lako cemo sa halama posle. Ova ispred koje se slikao npr. je nacionalizovana …
Eno jednog stana u Zapadnoj kapiji u kojem živi onaj Zoran što je šef u komunalnoj policiji, a ranije je bio u inspekciji.
KAD BI DRŽAVA UČILA OD SELJAKA…..
Kad čovek seljak dobije dete raduje se i časti celo selo.
Čim dete prohoda on ga vodi da mu pokaže gde su njegove njive i uči ga kako da ih sačuva.
Ne govori mu da otima tuđe, već ga uči kako da obradi svoju zemlju i od nje zaradi novac.
Seljak voli da njegova deca ostanu na selu i sačuvaju kuću.
Seljak svoje životinje vodi na oplodnju kod proverenih, dobrih vrsta. Za to je spreman dobro da plati.
Za seljaka ne važi radno vreme. On radi po potrebi, onako kako zahteva priroda posla.
Alatke posle posla očisti i čuva iako su zastarele, sve dok ne zaradi novac da kupi nove.
Za vreme državnih praznika najviše radi.
Često gleda u nebo. Od dešavanja na nebesima zavisi život na zemlji.
Kad seljak zapati dobro seme od dobre sorte, ne daje ga drugome već ga čuva za sebe.
Kad posle završenog posla u štali ulazi u kuću, on presvuče odelo.
Izuva se ispred kuće da ne bi uneo prljavštinu unutra.
Ako se desi da mora na put, pozove komšiju i zamoli ga da brine o njegovoj kući i životinjama dok se ne vrati.
Seljak je uvek obavešten šta se dešava u njegovom selu i zna ko je kakav čovek. Zato pazi sa kim ima posla i koga će da izabere za prijatelja.
Spreman je da preživi svakakve nedaće, i zato ga ništa ne može iznenaditi.
Kad neko nešto ukrade on odmah glasno kaže njegovo ime. Čak ode i ispred kapije i kaže mu to u lice. Da i ostali znaju.
Seljak jako uvažava školovane ljude, ali ima svoje mišljenje proisteklo iz iskustva.
Seljaci znaju ko je u selu mudar. Od njega uče.
Seljak najviše voli svoje selo i nikad ne poželi da živi u tuđem, iako je ono bogatije.
Autor: M. Jovanović
A gde je ona fabrika sto je izgradjena krajem prosle godine i koju je licno premijer otvorio?
E moj Krcko, pa zar ne znaš da je u pitanju of-šor kompanija sa 1000 zaposlenih? A otvorena je „kada za to niko nije čuo“!