PIROT – Izložbom „Tradicionalni zanati u Pirotu“ pirotski Muzej se po šesti put priključio međunarodnoj manifestaciji „Dani evropske baštine“ koja se u našoj zemlji održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture

„Ove godine smo priredili jedan mali program o ovoj temi- stari i tradicionalni zanati, očuvanje i održanje. Imali smo radionice sa decom o starim zanatima. Na ovoj izložbi su predmeti koji Muzej čuva u svojim depoima a odnose se na zanate koji su bili na ovim našim prostorima. Tu je naravno ćilimarstvo po kome je Pirot poznat i koje se nalazi na listi nematerijalnih dobara Srbije, potom izrada kačkavalja koje se takodje nalazi na ovoj listi nematerijalnih dobara. Ima i alata za grnčarski, bojadžijski, dundjerski, kolarski, kovački i terzijski zanat, a podsećamo i na zanate poput mutavdžija (majstor za izradu bisaga od kozje dlake) , bičagdžija (nožara), alača (jorgandžija) koji se potpuno izgubio. Imamo i fotografije o zanatlijama Pirota i majstorskim pismima- kaže jedna od od autorki postavke, kustos pedagog Muzeja Tatijana Karanović, dodajući da na ovaj način žele da skrenu pažnju na zanate koji nestaju.

Druga autorka viši kustos etnolog Saška Velkova kaže da je Pirot bio poznat po poljoprivredi, zanatstvu i trgovini.

„Još 1544. godine u samoj varoši Pirota je bio 21 dućan, do kraja 16. veka je bilo 30 a u 17. veku već oko dvestotine. Posle oslobodjenja od Turaka je bilo 3540 zanatlija. Posle oslobodjenja u Drugom svetskom ratu je bilo 58 zanatskih radnji a 1964. godine je registrovano 174 radnji i 582 majstora. Pirot je jedini grad u Srbiji koji ima dva zaštićena bredna kao nematerijalno kulturno nasledje a to je izrada pirotskog kačkavalja i pirotskog ćilima. Nama je zadatak i obaveza da javnost upoznamo sa zanatima i alatima koje čuva naš Muzej. Pirot je osim po ova dva zanata, poznat i po kujundžijskom i grnarskom zanatu- rekla je Velkova.

Dani evropske baštine, program Saveta Evrope i Evropske komisije, u Evropi traju već 23, a u Srbiji 13 godina. Ovogodišnja tema „Dana evropske baštine“ u Srbiji je „Stari i tradicionalni zanati –očuvanje i održanje“. Stari zanati, kao odraz tradicionalnih znanja, imaju izuzetno važno mesto u oslikavanju nematerijalnog i materijalnog bogatstva kulture jednog naroda.