UMESTO da broj donora u Srbiji raste on opada, tako da je u poslednjih šest meseci u našoj zemlji uradjena samo jedna transplantacija srca, rekao je glavni koordinator za transplantaciju srca i kardiohirurgiju za Beograd, Niš, Kragujevac i Užice Miljko Ristić.

On je podsetio da je u Srbiji u protekle dve i po godine uradjeno 16 transplantacija srca.

„Radimo transplantacije kada porodica da pristanak da se od pacijenta koji je u stanju moždane smrti uzmu organi. U poslednjih nekoliko meseci u Kliničkom centru Srbije imali smo nekoliko potencijalnih donora, ali su porodice bile kategorično protiv da se organi uzmu“,objasnio je Ristić.

Prema njegovim rečima sa problemo manjka donora susreću se i druge zemlje, ali postoje i zemlje sa velikim brojem donora poput Holandije, Hrvatske i Španije.

„U Belgiji zakon kaže da ukoliko gradjanin nije zabranio uzimanje organa, da je automatski pristao. U stanju moždane smrti takodje se poštuje volja porodice ali, ako je nekom pacijentu život ugrožen, a donor postoji, zakon je na strani pacijenta kome treba pomoći“, rekao je Ristić.

On je kazao da je u našoj zemlji potrebno angažovanje čitave zajednice kako bi se uticalo na svest gradjana da daju saglasnost za doniranje organa kada se neko njihov bližnji nalazi u stanju moždane smrti.

Ristić je rekao da je neophodna i bolja obučenost lekara koji vode računa o pacijentima koj su potencijalni donori, jer zbog njihove nedovoljne obučenosti i neodržavanja donora po standardima koji su propisani, jedan broj organa propada.

„U stanju moždane smrti stradaju svi organi i zato je neophodno da budu održavani po standardima. Plan Ministarstva zdravlja i mene lično je da uskoro organizujemo edukaciju lekara kako ne propustili ni jednog donora zbog medicinskih propusta“, objasnio je Ristić.

Od jednog donora, podsetio je Ristić, može da se uzme 10 organa i produži život deset ljudi. Samo na transplantaciju srca čeka 50 gradjana Srbije.

(Kraj)Mia