Pitanja o izgradnji gradskog trga, izgradnje zgrade u Dubočici, uvećanje stavki za zaposlene u kabinetu gradonačelnika i za medije, rešavanje problema zaposlenih u “Apoteci”, neke su od stavki koje su zanimale nekolicinu Leskovčana koji su razgovarali sa gradonačelnikom Leskovca na današnjoj javnoj raspravi o planiranom budžetu grada na Veternici za narednu godinu.

Najveću pažnju izazvalo je izlaganje apotekarke Sunčice Stojanović koja je upitala gradonačelnika Gorana Cvetanovića kada će njemu i lokalnoj vlasti prioritet postati ljudi, a ne, kako je kazala, beton i trgovi.

“Devetoro ljudi još uvek očekuje da se reši problem u leskovačkoj Apoteci. Njima se duguje 31 plata, a ne nazire se nikakvo rešenje za njih. Mi svi imamo porodice. Konkretno, ja sam majka troje dece. Tu su i samohrane majke. Uglavnom smo žene. Šta mislite gradonačelniče, kako smo mi izdržale dve godine bez plate? Ako je vaš odgovor da mi imamo posao u privatnim apotekama ja samo želim da vam napomenem da smo se pre godinu i po dana svi upisali za socijalni program, da nismo pušteni da odemo, da smo protiv svoje volje držani u Apoteci… Šta sa nama? Mislim da je čovek prioritet u odnosu na trgove, kulturu, sport…”, kazala je ova žena farmaceut na javnoj raspravi.

Cvetanović je na javnoj raspravi saopštio da će leskovački Dom zdravlja, koji duguje 543 miliona biti stavljen, kako je objasnio, pod pokroviteljstvo Vlade Republike Srbije i da će ona preuzeti problem rešavanja svih dugovanja u ovoj zdravstvenoj ustanovi

Goran Cvetanović je ovu ženu javno zamolio za strpljenje.

“Po mojoj računici, vama je dovoljno negde oko 20 miliona da vam se isplate plate i nije problem u tim parama, već u tome što, ako bi uplatili prvi dinar vama ili bilo kome vezano za Apoteku, ovih 500 miliona bi otišlo na teret grada, jer sve jedno drugo povezuje. I ja ne smem to da dozvolim. Ja vas preklinjem da imate razumevanja i da se strpite. To će morati da se reši, jer problem sa državnim apotekama nije samo u Leskovcu već i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Nećemo vas pustiti niz vodu u to budite sigurni”, odgovorio je gradonačelnik.

KAKO JE I DA LI JE REŠEN SLUČAJ ZGRADE U DUBOČICI

Leskovčanin Bratislav Stamenković je izneo niz primedbi na račun planiranog budžeta, počev od izgradnje gradskog trga sa pitanjem koliko će to promeniti mikro klimu u samom gradu, do primedbi oko izgradnje stambene zgrade u Dubočici, protiv čega su građani ovog stambenog naselja protestovali mesecima unazad.

“Da li tu treba da bude zgrada ili ne, ja ne želim da se mešam u struku. Ono što mogu da vam kažem  je da sam ja razgovarao sa meštanima Dubočice,  da li je njihovo nezadovoljstvo bilo opravdano ili ne ni u to neću da ulazim, i obećao sam im da tamo nećemo da gradimo zgradu, iako su parcele prodate. Ljudi koji su kupili te placeve, a koji su iz Leskovca, ja sam im ponudio da im vratimo novac a oni su mi rekli da to ne žele. Možda će da tuže grad, i to je njihovo parvo. Oni su tamo uložili srdedstva u izradu projekta, platili arhitektu… A to košta. Ipak, moje je da artikulišem potrebe građana, što ne znači da su oni uvek u pravu”, odgovorio je Cvetanović.

POVEĆANJE PLATA ZAPOSLENIMA U KABINETU GRADONAČELNIKA “PO NALOGU”

Glavna zamerka Stamenkovića na planirani budžet su planirana sredstva za kabinet gradonačelnika koja su uvećana za 8 miliona dinara u odnosu na prošlu godinu.

“I to samo za plate. Koje su to potrebe nastale da se budžet uveća prosečno na mesečnom nivou za 5.555 evra samo za plate zaposlenih u vašem kabinetu?”, pitao je Stamenković.

Javnoj raspravi nije prisustvovao ni jedan predstavnik opozicije u leskovcu, kao ni bilo koi z nevladinog sektora. Učešće u raspravi uzeli su pojedinci, obični građani

Gradonačelnik je kazao da je to morao da uradi po preporuci Upravne inspekcije.

“Ja moram najpre da vas podsetim da sam pre sedam godina kada sam došao na vlast smanjio sebi i svim mojim saradnicima plate za 10 posto. A ond aje predsednik Vučić smanjio još za 10 posto. A onda je došao državni revizor i rekao da pomoćnici gradonačelnika ne mogu da budu funkcioneri i da mora da im bude smanjena plata, pa smo i to uradili i smanjili sa 80 na skoro 50 hiljada dinara. Onda je došao upravni inspektor pa je on dao nalog da vratimo pomoćnike sa koeficijentom koji su imali ranije. Verovatno kada dođe državni revizor i daće ponovo neki novi nalog. Ko nam kako da nalog, mi se tako ponašamo”, istakao je Cvetanović.

A jedinog odbornika u Skupštini grada koji je prisustvovao javnoj raspravi, Dragana Savića, interesovalo je zbog čega se povećava budžet za sufinansiranje medijskih projekata sa 20 na 30 miliona, na šta mu je rečeno da je gradonačelnik to obećao još prošle godine i da ispunjava to obećanje.

“Neko će da kaže izborna je godina, pa se zato povećava. A zamislite šta bi tek mediji pisali da nisam ispunio svoje obećanje”, prokomentarisao je gradonačelnik.

PROČITAJTE VIŠE:

Ovo su kapitalni projekti Leskovca za 2020. godinu

Rukovodstvo grada Leskovca isplanirano je budžet za 2020. godinu na iznos od 4.630.279.000 dinara, a sa još dodatnih 99.028 miliona sopstvenih prihoda budžetskih korsnika, on će ukupno iznositi 4.729.307.000 dinara, što je za 6,6 posto, ili oko 300 miliona više od ovogodišnjeg budžeta.

Kako je objašnjeno, strukturu prihoda najveći deo zauzimaju porezi, a u okviru njih porez na zarade od 1.680.000 dinara, što je za 258 miliona više nego ove godine. Uz napomenu da će do povećanje prihoda po tom osnovu doći uz stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta, do povećanje zarada u javnom sektoru i minimalne cene rada.

Porez na prihode od samostalnih delatnosti planiran je u iznosu od 170 miliona, 20 miliona više nego ove godine, porez na imovinu fizičkih i pravnih lica je 225 miliona, porez na dobra i usuluge 106,1 milion, a u okviru ove grupe prihoda najznačajnija je komunalna taksa za držanje motornih vozila u iznosu od 75 miliona. Firmarina je planirana na 75 miliona što je za 21 posto više nego ove godine.

Namenska transferna sredstva iz budžeta Republike planirana su na iznos od 896.973.000, a tekući namenski trasferi na iznos od 92.665.000 dinara. Kapitalni namenski transferi, prema planu, trebalo bi da iznose 206.956.000 miliona za energetsku sanaciju objekta javne namene.

Od većih prihoda tu je prihod od imovine na iznos od 167,2 miliona, što je više za 33 posto nego ove godine, kao i preneta sredstva od 350 miliona dinara.