Živi zid“: Imaš odlične aforizme, rođo – reče mi čovek. Za u zatvor su! –To li misliš da mogu da održim književno veče tamo? – Ne rođo. Mislim da mogu da te u’apse.

Ovo je dijalog između književnika Zorana M Jovanovića iz Leskovca i prijatelja na početku druge po redu knjiga aforizma „Živi zid“, a umesto predgovora.

Jovanović, rođen u bojničkom selu Pridvorica, sinoć je u Domu kulture u Bojniku premijerno predstavio ovu knjigu u prepunom holu.

Na pitanje novinara Jugmedie da li su njegovi knjige aforizama zaista „za u zatvor“, kaže da je u „ovo ludo vreme sve opasno“.

„Nikada ne znaš ko će se prepoznati. Inače, mislio sam da je umesto predgovora najbolje i najeftinije, zašto ne reći, stavim tu jednu moju crticu iz života, iz razgovora sa jednim mojim drugom. Kada sam to stavio, recenzentkinja ove knjige dr Milena Ilišević iz Sidneja je rekla da mi ne treba ništa drugo i da je predgovor odličan“.

Na konstaticiju vašeg novinara da neki književni kritičari smatraju da su aforizmi kruna kinjiževnosti, odgovara u svom stilu: Pretpostavljam da to kažu zato što je vrh oštar pa lako može da se nastrada“.

Zoran M. Jovanović je izdao sedam knjiga od kojih su tri zbirke poezije, dve sa aforizmima i dve na dijalektu „Vika mi Lejka“ i „Eve gi pa“.

Aforizme piše lako, veli, jer je inspiracija svuda oko nas, u proseku jedna dnevno, ali inspiraciju ne nalazi u Bojniku, svojoj rodnoj Pridvorci ili Kacabaću gde živi i gde se opušta u miru.

Pored autora, o knjizi aforizama, koji su izazivali gromoglasni smeh, govorili su glumac Gile Branković rodom iz bojničkog sela Obilić, pisac pesnik na dijalektu Dragan Simonović iz Brijanja, a za muzički deo na gitari bio je zadužen Milan Nikolić iz Leskovca, član i pesnik udruženja „Poezija 016“

„Jako je teško pisati aforizme, pokušavaju mnogi, a nekima to ide kao reka, pa makar to bila i Pusta reka. Zoran M Jovanović kratko i sažeto, krz dozu ironije, da ni sam sebe ne shvata ozbiljno, jer kad sebe shvatimo preozbiljno, počnemo da se pravimo važni i bitni. Ne treba sebe doživljati – ja, pa ja. On ima dar od boga“, ocenio je Branković.

„Gde god bio meni je duša ovde, u Pustoj reci“

Dragan Simonović je kazao da se već može reći da je Jovanović poznati aforističar.

„Ali on ne piše aforizme da bio poznat. U njima on poziva istomišljenike i saučesnike da se menja ono što nije dobro, u porodici, okolini, društvu. Ne miri se sa negativnim pojavama, nebrigom, sa pomirljivošću koja nas čini gubitnicima, sa neznanjem. Njegovi aforizmi pozivaju i upozoravaju da svet mora menjati na bolje. Svojim britkim rečnikom, ne zaobilazi ni politiku, ni društvo, ni sport, pa čak i porodicu, a naročito taštu. Ne plaši se da ono što misli, stavi na papir, jer će samo tako ostati čist. Njegovi aforizmi su čitani i nagrađivani zato što su jezgroviti, misaoni, duhovti i aktuelni“, kazao je između ostalog Simonović.

Zoran Joavnović je pred publikom najpre objasnio kako je počeo da piše aforizme, i taj deo možete videti na videu dole.

I za kraj, nekoliko aforizama po izboru autora ovog teksta:

„Kad kažeš i ubediš drugog da je istina, to je sposobnost. Kad sam počneš da veruješ u to, postaje bolest“.

„Nekada je bio čovek. Sada ga viđam sa ljudima“.

„Ne opraštajte onima koji ne znaju šta čine. Naučite ih da ne ponove to“.

„Srpski narod ima toliko sjajnu prošlost da bi češće morao da gleda u nju. Da navikne oči na sjajnu budućnost koju mu godinama najavljuju“.

Stavovi izneti u podržanom projektu od strane opštine Bojnik nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.