LESKOVAC – Izgradnja autoputa Koridora 10 kod Grdelice donela velike nevolje meštanima sela Mala Kopašnica, čije su kuće onesposobljene za živopt jer su popucale od tešeke mašinerije koja tutnji ispod prozora.
Pored kuće Blagoja Tomića (80), u grdeličkom selu Oraovica, od jutra do mraka tutnje kamioni i teške mašine. Zbog radova na auto-putu pokidana im je vodovodna i kanalizaciona mreža, zidovi kuće su popucali, a popustio je i plafon, pišu „Bovsi“.

Agonija ove šestočlane porodice traje više od mesec dana. Iz kuće nemaju gde, a strahuju od njenog rušenja. Država im je pre tri godine obećala pravičnu nadoknadu za oduzeti porodični dom i kompletnu imovinu od oko 15 ari, ali od silnih obećanja, u koja su bili uključeni čak i troškovi preseljenja i briga o bolesnim članovima domaćinstva, nije ostalo ništa.

– Morali smo da tužimo „Puteve Srbije“ jer nam je za sve što imamo ponuđena sramna nadoknada. Neuporedivo je manja od onih koje su pojedincima isplaćivane za gole zidove – priča Blagojev sin Nenad (48) i dodaje da od kada su im pred vratima zatutnjale mašine nemaju mira.

To im je iz korena promenilo život.

– Ništa ne boli kao nepravda. Ja sam prošao silne vojne vežbe i ratove. Moj otac Blagoje i majka Slobodanka su u penziju otišli bez dana bolovanja, a učili su me, kao što ja učim svoju decu, da poštujem državu. Moja deca, Jana i Lazar, ne znaju za četvorku i evo kako nam se vraća – očajan je Nenad.

Dok smo razgovarali u skromnom, ali lepo uređenom dnevnom boravku, cela kuća je podrhtavala kao i glas deda Blagoja.

– Moj otac je ostao bez kuće 1961. jer je smetala tadašnjim graditeljima auto-puta. Kao nadoknadu od države dobili smo tek toliko da kupimo kamen da ozidamo ovaj porodični dom, koji smo završili uz pomoć kredita. Ovde smo imali plac i ko je tada mogao da sanja da ćemo se posle više od pola veka ponovo naći na trasi auto-puta – priča Blagoje koji se bori sa posledicama tri šloga.

Za njega je stres poguban kao i za snaju Oliveru (48), operisanu od kancera. Baka Slobodanka je najćutljivija i svu tugu i bol čuva samo za sebe. Strahuje od zime i brine da se oštećeni plafon ne sruši deci na glavu.

Na presudu Osnovnog suda u Leskovcu, kako kažu, čekaju skoro tri godine. Obećano im je da će proces uskoro biti okončan, ali ni to im nije uteha, jer je Viši sud u drugim spornim slučajevima, zbog žalbi „Puteva Srbije“, takve presude vraćao na ponovno odlučivanje. Ceo proces ih i finansijski iscrpljuje.

– Po ceo dan razmišljamo šta i kako dalje, ali izlaza nema. Kao da ne postojimo. Treba li da stanem pred bager i da pravim cirkus sa policijom da bi nas neko primetio – pita se Nenad.

U istoj nevolji je njegov rođak i komšija Dragan Tomić  već napustio porodično domaćinstvo. Krov je bio star i dotrajao, ali ga nije popravljao pošto mu je kuća oduzeta. Srušio se prošle zime. Dragan je sada sa svojom četvoročlanom porodicom podstanar i čeka odluku suda.

Izvor: Večernje novosti i Jugmedia.
Autor: I. Mitić