NIŠ – Stanari dela grada u blizini Vojne bolnice upozoravaju da je u njihovom komšiluku jedan pas uginuo, za život drugog se bore lekari dok su dvogodišnja devojčica i njena trudna majka, koje su bile u kontaktu sa zatrovnanim psima, zadobile lakši oblik trovanja „kreozanom“.

Pas Liza preminuo je u najstrašnijim mukama od posledica trovanja “ dok su veterinari uspeli da spasu psa „Kiflicu“. Veterinar Aleksandar Stefanović koji ih je lečio potvrdio je da je reč o „kreozanu“, pesticidu čija je upotreba zabranjena u našoj zemlji.

„Svi simptomi ukazuju da je reč o tom otrovu koji nema miris i ukus tako da je lako zavarati pse. Treba upozoriti da se otvor prenosi i kontaktom i da je veoma opasno ostavljati ga u blizini igrališta i nadohvat dece, naveo je Stefanović.

Ovo trovanje izazvalo je veliko ogorčenje ljubitelja životinja ali i svih u komšiluku koji su predhodnih 10 godina brinuli o ovim psima. Oni nisu imali vlasnike ali su sterilisani i čipovani. Što je još strašnije otvro nije mogao slučajno dospeti do njih, pogotove ne u urbanom delu grada.

„Strašna je činjenica da su ovom činu prisustvovala deca sa igrališta koja su gledala kako pas umire u najvećim mukama. To je za nežnu dečiju psihu jedno veoma traumatično iskustvo. Nekažnjavanje ubica može da bude podsticajan model ponašanja za nekog budućeg ubicu. Činjenica da je koriscen Kreozan koji je zabranjen u itavoj Evropi govori o ozbiljnom propustu u sistemu kontrole distribucije opasnih suparanci što ozbiljno ugrožava živote ljudi u Srbiji, jer kreozan je veoma otrovan i za ljude i veoma smo zabrinuti što su jedna trudnica i jedno dvogodišnje dete nakon kontakta sa Lizom dobili temperaturu, kaže sociolog Aleksandra Jovanović koja je sa komšijama brinula o ovim psima.

Lekar i borac za zaštitu životinja Mirjana Krstić prijavila je slučaj komunalnoj policiji i veruje da mogu lako ući u trag trovaču.

„Znamo mi svi da psima nije mesto na ulici ili u ulazima zgrada ali kada su već tu niko nema prava da im oduzme život. To nije bio samo pas, to je bio jedan život, umeo je da bude gladan, žedan, da ga boli, da mu bude hladno ali i da voli isto kao i čovek. Kad naiđe na ljude koji ga vole on tu ostane. Ne moraju svi da ga vole i hrane ali ne smeju ni da ga ubiju. Mnogo treba da se jedan život uništi i to ne može da uradi zdrav čovek. taj treba dobro da se zamisli a mi ostali pored koga i sa kim živimo, navodi Mirjana.

(Kraj)