Glasovima 47 odbornika na tajnom glasanju, lider Socijalitičke partije Srbije Aleksandar Đuović izabran je danas po treći put za predsednika Skupštine grada Leskovca, koja broji 75 odbornika.
Đurović je rođen 1967. godine u Beogradu, u Nišu je završio ekonomski fakultet i master studije, a potom i magistrirao.
Jasno je da je koalicija SNS-SPS dobila pridružene odbornike iz Zavetnika i Dveri.
Radio je ranije u fabrici Nevena, do 1999. Politikom se bavi još od rane mladosti, još kao mladi socijalista. Od 2012 do 2015. godine bio je član Gradskog veća, a potom predsednik Skupštine.
On se zahvalio odbornicama iz prethodnog saziva, gradonačelniku Leskovca i novinarima, a potom prešao na skupštinski dnevni red, gde je za njegovog zamenika predložen Oliver Atanasijević, potpredsednik SNS, koji je i u prethodnom sazivu obavljao tu na toj funkciji bio u više mandata, koji se 20 godina bavi politikom, i koji je šest puta bio gradski većnik.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Prodane duše. Filipović bar ima trunku dostojanstva za razliku od vas. Jeftino ste ga prodali al i vi neće bolje da prođete. Karma je čudo.
Jedni te isti deo istog skupa beskičmenjaka.
A zamenik Oliver. Kad su čitali njegovu biografiju rečeno je da zastupa politiku otvorenih vrata. Ništa smešnije nisam čuo. Drug član, bavi se poljoprivredom, obavljao niz „najodgovornijih“ funkcija, zastupa razne politike isključivo u svom interesu….Za njega i takve poput njega sva vrata su otvorena. Ali za građane nisu i neće biti. Bagra.
Božja vrata su najvažnija.
Postavite ga za doživotnog predsednika skupštine.
Zašto bi se svakog izbornog cilkusa mučili da glasate.
Vidim ti i neke stogodisnjake.Zar jos nisu izlapeli?
Ma nije valjda? To je njihov najbolji kadar.
O djee si, e dje sii, o dje si, a dje sii?!
Potrebno je biti natprosečno „inteligentan“, da bi se prijavilo i objavilo ovakvo obrazovanje. Pritom mislim i na predsednika gradske skupštine i na redakciju koja je takvo obrazovanje obnarodovala.
„Diplomirao, masterirao, pa magistrirao“?! Pazi boga ti! Pa kako bre?
– Master je akademska titila. Magistar je naučna (istraživačka). Ove dve titule u potpunosti isključuju jedna drugu. I formalno-pravno, i „kalendarski“ i na svaki mogući način. Jer kad masteriraš, možeš samo da doktoriraš. A kad si magistar, svakako pre toga nisi masterirao, već diplomirao. Ali kad ti je rođena šveca dekanka, možeš i da penetriraš ako hoćeš.
Ponekad se u želji da se da na ozbiljnosti samome sebi, polupaju lončići i pomešaju žabe i babe. A otkad je sveta i veka, babe i žabe se ne mešaju, osim u slučaju kad žaba čita novine, a baba uređuje iste.
Bravo Đuro!
Ma on jeste pismen, ali nemoralan, nevaspitan i vulgaran. Pa da vagamo.
Pismen s lošim namerama ili nepismen a sa dobrim namerama i komentarom od srca?
Tu ne mislim na botove. Njima se već i psihijatri bave.
A gde se kupuju diplome za to zvanje?
Naše bivstvovanje na ovaj planeti je, mereno milijardama godinama, tek čestica nevidljiva golim okom. Uprkos tome, tokom življenja mislimo da smo važni i da naš život i delo vredi nešto, a onda dođe cunami ili zemljetros, obruši se stereoid i naša dela postanu nevidljiva, utope se u milijardama.
No, da ipak živimo sopstvene iluzije, kao i vi djuro. Vi više nego mnogi.
Čitam ovaj portal od njegovog nastanka. Odlazila na nove i uvek se njemu vraćala jer je lično osećanje da je najobjektivniji i, koliko je moguće u ogoljenoj diktaturi, najhrabriji. Razonovrstan je pa obilje zadrži pažnju.
Malo je čitalaca koji ne znaju da ga uređuje gospođa u poznim godinama, koje se sećam kako mlade i hrabre. Sa godinama, procenjujem, nije izgubila novinarski gen i to je ono što je meni važno. Dostojanstvo, stručnost i hrabrost. Moj veliki respekt i to ženi kojoj sam zbog javne funkcije jedno vreme bila meta.
Naravno da je u i njenoj, vašoj i mojoj životnoj karti zabeleženo starenje, no bitno je nositi s osmehom godine napunjene iskustvom, ispuniti sebe duhom koji ne stari i opstati bistrog uma dok možeš. Ona sve to ima, mada ne govorimo o starici, iako ona sebe još dok nije zabeležila prve sede naziva bakom jer to u realnosti jeste. Šta više ponosi se time, zaključujem gledajući slike na profilu.
Vi ste djuro dobili šansu na ovom portalu da leskovačka javnost čuje za Vas, anonimnog, koji ni posle toliko godina nema hrabrost da izađete sa svojim JA pred. Dakle – kukavički duh!
Neko gore napisa da ste nevaspitani. U potpunosti se slažem s njim. Pa, (za vas nema više veliko v), imate li bar malo časti? Zašto diskriminišite vašeg stvaraoca po osnovu godina? To je, ni manje, ni više, u srpskim zakonima krivično delo.
Pazi – baba?!
Za vas sam čula, na primer, da ste starkelja neostavrena, isfrustirana, da ste alkoholičar… Da li trebamo svakoga dana da vas podsećamo na to? Da, i da zlostavljate sopstvenu matoru suprugu! I to da pišemo ovde u komentarima svakoga dana?!
Odgovorite mi!
Vi kao i mi smo prolazni, neko umre mlad, neko doživi stotu, kako nam je zapisano u kamenu. Pamtiće nas najviše dve generacije naših potomaka, a naši prijatelji gledaće našu decu kroz nas pokojnike. Dobro razmislite kako će vaše unuke gledati svet, makar narednih 10 godina posle vas. Da li će starijim osobama u prolazu dobacivati –baba i deda, ološ i glupan, koristim vaš rečnik.
Jer kada vi ovako pišete o vašoj mentorki, onoj koja vas je stvorila, šta ostaje za druge?
Teši me realnost, a ona je da ste ostali ništa bez njene podrške, niko, zapravo.
Ona koja vas zna.