Ovaj student, doktorant istorije na trećoj godini Univerziteta Niš, našao se na udaru javnosti na jugu Srbije zbog, kako tvrdi, toga što su ga novinari pogrešno potpisali dok su emitovali njegovu izjavu iz Pionirskog parka.

„Glasno i jasno sam rekao da sam student treće godine na doktorskim studijama, što i jesam“, odgovara na pitanje Jugmedie zašto se lažno predstavljao. I zaista, kada se posluša snimak, on jeste doslovce slično izgovorio pred kamerom.

Potpisnica ovog teksta Miljkovića zna od ranije. Bio je žestoki protivnik režima SNS. Pitamo ga kada je promenio stav i kada je ušao u SNS.

„Ljudi se menjaju. Bilo bi loše da čovek ne menja mišljenje i stavove“, odgovara.

Miljković je bio u SRS, bez posla. Stav je, kaže, promenio 2020. godine. Od 2022. godine radi u opštini kao savetnik predsednika opštine za kulturno-istorijsku baštinu, a radno mesto mu je novi Vizitorski centar ispod arheološkog lokaliteta Caričin grad.

„Radim kao istoričar. Ono za šta sam se školovao.“

Veoma vatreno zastupa SNS, pa je moguće da, kao dobar govornik i učen čovek, a s obzirom na to da ga čeka odbrana doktorata, jednog dana postane ministar, jer mu se i boravak među, kako ih nazivaju, „ćacima“ piše kao veliki plus (primedba autora).

„Bio sam tri dana gore i video sam šta se dešava. Sat vremena sam pokušavao da razgovaram sa studentima koji šetaju, ali s njima je nemoguće razgovarati. Izazivaju nas, čak su me gađali flašom, ostrašćeni su“, tvrdi. Na konstataciju da studenti mesecima šetaju i da nikada nisu napravili nijedan incident, odgovara da on to ne zna i da ne gleda televiziju, ali zato ima veoma loš stav prema TV N1. Pominje Pink i druge režimske medije, ponovo tvrdi da ne gleda.

Pitam ga da li se boji da će doći do nasilja 15. marta u Beogradu. Odgovara da se veoma boji. Pitam ga da li će nasilje doći od vlasti.

„Ne, sigurno neće, doći će sa druge strane“, kao da je uveren.

Pitam ga zašto se plaća za dolazak u Pionirski park i zašto ima mnogo starijih ljudi, i otkud to da su i oni studenti?

„Nema starijih, to dolaze ljudi da obiđu studente. Upoznao sam mnogo pametnih i odličnih studenata, a meni niko nije ništa platio. Išao sam svojom voljom da tim mladim ljudima pružim podršku“, veli.

Pitam ga zna li zašto studenti šetaju širom Srbije. Kaže da ne zna. Pominjem nadstrešnicu u Novom Sadu i traženje krivaca za pogibiju petnaestoro ljudi, među njima i deca.

„Ja ne znam ko je krivac“, odgovara i ponovo se, diplomatski izvlači s negledanjem medija, ali precizno izgovara fraze sa režimskih medija.

To je Aleksandar Miljković, budući, moguće je, univerzitetski profesor, a možda i jedini ministar u Vladi sa juga Srbije, ako pre toga stranka koju žestoko podržava ne padne s vlasti, na poštenim izborima, naravno.