Do 41. godine života, Aleksandar Svilenković iz Bošnjaca, male varoši u opštini Lebane, bio je potpuno zdrav ili se bar tako osećao Nije imao nijednog stalnog lekara, a jedini put kada je bio kod doktora bilo je zbog vađenja zuba. Danas ima 43 godine, četiri stenta, implantabilni kardioveter defibrillator (ICD) i punu kutiju 13 različitih lekova.

15. aprila 2022. godine, Aleksandar je sedeo i gledao televiziju kada je osetio da ga polako zateže u grudima. U početku nije mislio da je to ozbiljno, mislio je da je to samo još jedan umor ili neki bezazleni bol od kašlja.

„Stezanje u grudima je bilo kratko, nije bila jaka bol, ali osećaj da mi nešto nije u redu počeo je da raste. Zatim je usledilo preznojavanje i gubitak snage“, priča.

Tog dana Aleksandar je doživeo infarkt miokarda koji je potpuno preokrenuo njegov život.

Brzo je prepoznao da se dešava nešto ozbiljno i pozvao hitnu pomoć. Medicinsko osoblje iz Lebana je odmah reagovalo i Aleksandra prevezlo do Leskovca, odakle je ubrzo upućen u bolnicu u Nišu.

Tamo su lekari reagovali brzo, odmah ga operisali i stavili jedan stent uveče, drugi ujutru.

„Moja glavna arterija bila je 99 posto zapušena, bio sam u kritičnom stanju. Srećom, doktori su bili izuzetno brzi i sve je prošlo dobro“, objašnjava Aleksandar, koji od tada redovno pije više od 12 lekova dnevno i striktno se pridržava preporučene ishrane.

Kasnije, u narednim mesecima, došlo je do novih problema i Aleksandar je ponovo morao na operaciju – ovaj put su mu stavljeni još dva stenta i ugrađen ICD.

Njegov život pre infarkta bio je, kako kaže, potpuno običan. Bio je pušač, koji je dnevno trošio do jedne paklice cigareta. Pored toga, bio je pomalo gojazan, radio je fizički zahtevan posao – u zanatskoj radnji koja je proizvodila auto stakla. Ima je dvoje dece i suprugu, a život je tekao bez većih problema. Nikada nije konzumirao alkohol niti je u porodici imao nekoga ko boluje od srca.

Zdravstveni pregledi, nažalost, nisu bili redovni. Aleksandar se nije previše kontrolisao, a jedini pregled koji je radio bila je osnovna krvna slika.

„Nisam imao nikakvih simptoma koji bi me naterali da posetim lekara, osim umora koji sam osećao poslednjih šest meseci, ali to nije bilo ništa ozbiljno“, priznaje.

Život nakon infarkta nije bio lak, ali Aleksandar se brzo prilagodio. Smiren je, pozitivan i veselo govori o svom novom načinu života. Posao koji je godinama radio, proizvodnja auto stakala, sada je prešla u ruke njegove supruge.

Aleksandar je prestao sa svim fizički zahtevnim aktivnostima, a obaveze je predao supruzi, koja sada vodi zanatsku radnju sa dva radnika.

„Sad imam više vremena za porodicu i za sebe. Naučio sam da se šta smem i šta ne sme i do koje granice mogu da idem“, kaže Aleksandar.

Iako nije sklon nervozama, priznaje da je, kao privatnik, povremeno imao stresnih trenutaka, ali ništa što nije moglo da se prevaziđe.

Njegova ishrana sada je potpuno promenjena. Nema više masne hrane, izbegava pileću kožicu, prženu hranu i iznutrice. Fokusira se na voće, povrće i zdravije obroke, ali priznaje da još uvek nije potpuno eliminisao večere.

„Znam šta smem da jedem i šta ne. Što se tiče ishrane zdraviju ishranu, pa recimo doručak cvekla, kuvano jaje, viršla jedna, ručak kuvano, večeru bih trebalo da izbegavam nažalost to nisam još uspeo. I dalje imam svoje granice kada je fizička aktivnost u pitanju – mogu da vozim bicikl i da hodam, ali ništa previše naporno“, kaže.

Aleksandar ističe da sada, više nego ikad, oseća brigu svoje porodice. U njegovim očima, svakodnevni život sa porodicom je postao vredniji, jer je prošao kroz ozbiljan zdravstveni izazov koji ga je naučio da ceni svaki trenutak.

Kontrole, ipak, ostaju redovne – svakih šest meseci ide na preglede, na svaka tri meseca kod interniste, a svaki put mora biti pažljiv, jer mu je ugrađen ICD uređaj, koji u slučaju potrebe može da mu „probudi“ srce.

„Naučio sam da živim sa svojim granicama, ali i da uživam u onome što imam. Niko ne zna šta nas čeka, ali važno je da, bez obzira na sve, uživamo u životu, naročito kada imamo ljude koji nas vole i brinu za nas“, zaključuje Aleksandar, koji je, uprkos svim teškoćama, optimističan i zahvalan na novom životu koji je, zahvaljujući brzoj reakciji lekara i porodice, dobio.

Na kraju je imao poruku za sve ljude: Zdraviji život umesto nervoze smeh, više druženja sa porodicom i pozitivnim društvom, oni koji su već imali infarkt, ne bih se složio sa tim da ste imali sreću, sreća kao sreća jeste ali više tu ulogu igra dobar tim doktora a hvala Bogu imamo i u Leskovcu i u Nišu dobrih, kvalitetnih doktora, kao i dobri ljudi, da se ispoštuje terapija i način života jer ako sami sebi ne pomažemo apsolutno ni doktori ne mogu da nam pomognu.