LESKOVAC – Agencija za lokalni ekonomski razvoj predstavila je program „Stanovi su naša kuća“ čiji je cilj podizanje nivoa svesti o važnosti komunalnog reda u u objektima za zajedničko stanovanje koji su stariji od 35 godina.
Ovaj program podrazumeva podsticnje stanara na odricanje od ružnih navika, veća bezbeednost stanara, jednom rečju, poboljšanje kvaliteta života u stambenim zgradama.
Ovo je petogodišnji program, koji se u ostalim gradovima Srbije već uveliko sprovodi, dok u Leskovcu tek prvi put, a autor i koordinator programa je Kosara Ilić, u saradnji sa prijektno-tehničkim timom Agencije za lokalni ekonomski razvoj.
ALER, kao nosilac programa, obezbediće 90 procenata sredstava za njegovo sprovođenje.
Ovaj program ALER će sprovesti zajedno sa gradskim preduzećima I ustanovama kao što su: Direkcija za urbanizam i izgradnju, Komunalac, PWW,, Gradska uprava za stambeno-komunalne poslove, Gradska uprava za inspekcijske oslove, Istorijski arhiv, Komunalna policija i JP Dom, jer problematika prevazilazi nadležnosti samo jedne institucije.
Bojan Tojaga, direktor ALER objasnio je da ćw ALER će finansirati sa po 200 000 dinara po ulazu finansirati renoviranje ovakvih prostorija u objektima koji su stariji od 35 godina.
Tojaga je naglasio da je raspisan Javni poziv, na koji mogu da konkurišu sva pravna lica i naaveo je niz uslova koje Skupštine stanara moraju da usvoje.
„Stanari moraju imati konstituisanu Skupštinu, kao praavno lice koje poseduje PIB, tekući račun u banci i matični broj, da postoji predmet i predračun izabranih radova i potpisan ugovorsa drugim pravnim licem o tekućem održavanju prostorija zgrade, da je Skupština zgrade donela odluku o visini novčanog učešća u projektu i da u jednom ulazu ima više od 10 stanova“, rekao je Tojaga.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Zašto grad finansira?
Намеће се питање, чији су станови а чија зграда? Чији су унутрашњи зидови а чија фасада?
Хоће ли град да им мења сијалице у ходницима и то о трошку града?
Како се понашати са, на пример, продајом станова који су куповани за, претераћу, 200 марака а продају се за 15 хиљада евра? Ко плаћа порез на екстра профит? Шта је ту, где и колико држава изгубила?
Ко пљује по ходницима, ко пиша по хаусторима…
И, наравно, зашто би град плаћао реновирање?
MENI NIJE JASNO ŠTA ISTORIJSKI ARHIV KAO USTANOVA KULTURE
TRAŽI U OVOJ AKCIJI.
A DA ZABORAVILI SU I DOM ZA STARA LICA…