Lepo vreme i viša koncentracija polena u vazduhu povećavavaju broj pacijenata koji boluju od alergije i imaju simptome infekcije gornjih respiratornih  organa. Međutim, kiša koja ovih dana pada, znatno ublažava reakcije. S pojavom lepog vremena, česti su simptomi, poput kijavice, suzenja očiju, zapušenog nosa, kašlja, a kod osoba koje se duže leče od alergija postoje i povremeni napadi gušenja, priča za juGmediu, doktor Vojislav Mitrović, jedini alergolog Opšte bolnice u Leskovcu.

Sta je alergija?

Alergija je jedna vrsta imunološki indikovane preosetljivosti ljudi koji reaguju alergijski  na neškodljive činioce iz okruženja, pogrešan imuni odgovor kod nekih ljudi, koji na neke supstance, koje obično ne ugrožavaju većinu ljudi, reaguju alergijski, odnosno, razvijaju sezibilizaciju. Da bi došlo do toga organizam mora da stvara antitela klase E, a kod ljudi koji ne reaguju alergijski obično se stvaraju antitela klase G”.

Postoji procena da jedna petina čovečanstva ima neku alergijsku bolest tako od koprivnjače, patio od 1 do 3 posto odraslog stanovništva u svetu, kod dece je procenat znatno veći, a kod adolescenata i do 15 posto.

Većina alergija nisu izlečive?

“Kada je organizam stvorio antitela za određenu supstancu, ona uzrokuju stalno alergijske reakcije. Iako ta antitela gubi posle određenog perioda do 9 meseci, međutim organizam stvara takozvane ‘ćelije sećanja’.One kruže u organizmu čoveka i pri ponovnom kontaktu sa tom materijom vrlo brzo stvaraju opet ova antitela i nastavljaju razvoj istih alergijskih reakcija. Ove bolesti su izlečive samo u slučajevima gde je moguće primeniti takozvanu imuno terapiju i ona je uglavnom vezana za alergije gornjih respiratornih puteva, ali je i to izlečenje privremenog karaktera i traje od 7 do 10 godina.

Alergije su nasledne?

Najćešće alergijske reakcije dobijaju takozvani atopičari, ljudi koji  imaju genetsku sklonost za razvijanje alergijskih bolesti. Ako jedan roditelj ima alergijsku kijavicu, verovatnoća da će dete imati je 30 do 40 posto, a ako je oba imaju, onda je taj procenat da će i dete imati veći od 60 posto.

Šta izaziva alergije?

U Evopi,100 hiljada ljudi pati od alergijske kijavice, a  u Americi čak 130. hiljada od iste bolesti. U Srbiji su najčešće alergijske bolesti respisratornih puteva, kao i koprivnjača.

Neogrančen je broj supstanci koje mogu da izazivaju alergiju. Kućna prašina, grinje, bubašvabe i njihov izmet, zatim neke vrste buđi, dlake životinja, perje živine. Hrana može biti alergen u dečjem uzrastu naročito jaja, mleko, orasi kivi, pomorandže, limun, a najčešći nutritivni allergen je brašno. Takođe, poleni su vrlo česti izazivači, hemijske materije, a i lekovi, kao što su antibiotici, aspirin, antireumatici. Postoje i profesionalni alergeni, u radu se vrlo često javljaju, u zavisnosti od tehnološkog procesa. Praktično ne postoji vrsta supstance koja ne može da izazove alergiju kod ljudi.

Kako reaguje organizam?

Čovek se ne rađa sa tim, nego razvija alergiju tokom života, a isto tako i toleranciju. U kontaktu sa izazivačima dolazi do zapaljenskih procesa u raznim delovima tela. Kod onih osoba koje prvi put dobiju alergiju problem je da se na osnovu simptomatologije koja je slična virusnim  infekcijama, napravi razlika između ova dva zdravstvena problema, zato je neophodno javiti se lekaru, zaključuje alergolog Vojislav Mitrović.