„Mislila sam da fakultet organizuje prakse i da sa diplomom studenti dobiju dobijaju i posao. Onda sam shvatila da ništa neće da mi padne sa neba i da sama moram da stvorim svoj put. Tokom studija sam završavala seminare, obuke i kurseve. Koliko god da je fakultet koristan, sada mi služi samo kao polazna tačka“, ovako za naš portal priča diplomirani komunikolog Ana Lapčević.

Naime, ova mlada devojka završila je Filozofski fakultet u Nišu pre nekoliko meseci. Sve ispite je položila u roku, a prosečna ocena joj je 9,88. U oktobru je čeka upis na master, a već je počela da radi i ima iskustva u struci.

Ana je zapravo ljubitelj stranih jezika. Međutim, mišljenja je da to nije perspektivno, te je odlučila da se bavi društvenim naukama.

„Šta možeš da budeš sa tim – profesor? Mene rad u školama i prosvetiteljstvo nikada nisu interesovali. Nisam želela nešto takvo. Gledala sam šta ima u Nišu od fakulteta. Izdvajala sam uži i uži krug. Htela sam da to budu društvene nauke. Gledala sam spiskove predmeta, a nekako su mi bili najzanimljiviji na komunikologiji“, objašnjava studentkinja kako je došla na ideju da studira upravo odnose sa javnošću, koji su joj i doprineli da kasnije postigne veliki uspeh.

Iako je na početku želela da se bavi novinarstvom, već u prvom semestru shvatila je da to nije njen životni poziv. Ona voli dinamične poslove, ali su joj predmeti o marketingu i PR-u ipak odvukli pažnju na drugu stranu.

„Znala sam da želim da budem u medijima. Ali do kraja nisam znala sa koje strane – da li kao PR ili novinar. Uvek su mi bili zanimljiviji predmeti za odnose sa javnošću i marketing i tako sam se udaljila od novinarstva. I takvi predmeti su mi bili zanimljivi, ali sebe nisam videla u tome.“

Između redova shvatamo da nisu samo predmeti uticali na njenu odluku, pa smo je upitali da li je to bio zaista jedini razlog da se preusmeri na druge oblasti.

„Mi smo u srednjoj radili neke intervjue i pisali reportaže. Bilo je i istraživanja i drugih aktivnosti. To mi je bilo lepo, ali tek kada sam došla na fakultet shvatila sam o čemu se zapravo radi. Do tada nisam obraćala pažnju na to kakva je naša medijska slika i kako mediji funkcionišu. Nije bilo onako kako sam zamišljala“, dodaje Lapčevićeva.

Činjenica da je ona postigla veliki uspeh govori u prilog tome da su joj predmeti bili interesantni. Kako kaže, ništa joj nije bilo teško, osim predmeta Istorija novinarstva.

„To je bila puka faktografija, činjenice, godine, meseci… Bilo mi je teško da zapamtim i imena i godine. Sa druge strane, jedini predmet za koji nikad nisam učila je engleski jezik.“

I bilo nam je jasno zbog čega to ističe. Tokom prethodnog obrazovanja u Blacu, Ana je učestvovala na brojnim takmičenjima iz svih jezika.

This slideshow requires JavaScript.

No, ona je od ukupno 36 predmeta na studijama imala sve desetke, a samo dve osmice. Njen prosek je doprineo i tome da bude dobitnik „obične“ stipendije, a kasnije i čuvene Dositeje koja se uručuje najboljim studentima.

Prema njenim rečima, nikada se nije trudila da dođe do tih priznanja. Jednostavno je redovno učila i one su bile rezultat njenog rada.

„Ne znam da li mi je učenje brzo išlo ili mi je gradivo bilo zanimljivo. Nisam nešto preterano vremena odvajala. Nekoliko dana pred ispit mi je bilo sasvim dovoljno. Bilo je i obimnijih ispita koji nisu mogli da se spreme za nedelju dana. Ali, ja to nisam videla kao gubitak vremena. Brzo mi je prolazilo i iz ove perspektive nije mi bilo naporno.“

I kako nam je delovalo da je njoj sve potaman, Ana objašnjava da nije učila gradivo odjednom, već po najviše dva sata dnevno. O fakultetu ima samo reči hvale.

This slideshow requires JavaScript.

„Imali smo dobre predmete i profesore koji su se trudili da unesu novinu i da se bave savremenim temama. Nisu bile tu samo puke istorijske činjenice koje nisu primenljive u praksi. Istorijski predmeti su nam bili značajni kako bismo razumeli šta se to moralo desiti da bi nas dovelo do današnjice. Marketing je nešto što se menja svakodnevno, pa samim tim ni predmeti ne mogu biti baš u toku sa savremenim trendovima.“

Na pitanje da li je bilo nepotrebnog gradiva, Ana ističe da nije. Ono što je falilo, po njenom mišljenju, jeste praktični rad. Učesnica je brojnih seminara, a pohađala je i različite kurseve kako bi proširila svoje znanje.

Upravo zahvaljujući takvim obukama zaposlila se i trenutno radi u svom rodnom Blacu. Tamo je i vodila program na ovogodišnjoj Šljivijadi i ispunila želju o kojoj je maštala kao devojčica.

Da se ona dobro snalazi i da vredno radi na sebi dokazuje i to da je dobitnica stipendije za izuzetno nadarene studente. Prošla je dva kruga testiranja i od treće godine je dobitnica ove podrške koju pruža država.

„Polažu se testovi opšte inteligencije. Većinu čini matematika, brojevi… Prvi deo sam radila od kuće. Bilo je oko 30 oblasti. Svaka oblast je imala po 10 zadataka, a svaki zadak po nekoliko pitanja. Bilo je sklapanja reči kao u slagalici. Pravili smo nizove, slagali kockice, šablone… Nisam imala vremena ni da pročitam pitanje, kamoli da detaljno rešavam zadatak. Ja sam išla na to čisto da probam, a ne da po svaku cenu dobijem stipendiju“, i tako će ona do kraja školovanja biti dobitnica ove zaista cenjene stipendije.

Anini planovi za sada se vezuju za Srbiju. Pošto će upisati master studije komunikologije, takođe na Filozofskom fakultetu u Nišu, ona će paralelno raditi gde je i sada zaposlena.

O dalekoj budućnosti za sada ne može mnogo da govori, osim da sebe definitivno vidi kao PR menadžera, bilo da je to individualno ili u dinamičnom okruženju.

„Volela bih da radim u nekoj marketinškoj agenciji kao PR. Da šaljem obaveštenja, da organizujem događaje, da pišem saopštenja, intervjue i slično. Kada sam imala priliku da radim kao menadžer društvenih mreža jeste meni to bilo zanimljivo i tu sam najviše ispoljila svoju kreativnost, ali nekako mi je uvek nešto falilo. Dok sam to radila, shvatila sam da više želim da budem u PR-u. Taj posao me je opredelio da shvatim šta zapravo želim“, zaključuje naša sagovornica.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Niš. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.