Verujem da može da bude bolje, ali i mladi moraju da veruju i da se zajedno borimo, poručuje mladima Anđelina Petrović, preduzetnica iz Leskovca, dok Filip Volf, programer iz istog grada, dodaje da zna da mladi žele da beže iz grada i da imaju puno razloga za to ali ako makar to već rade neka se potrude koliko mogu da se vrate jer našem gradu nije potrebno previše da zaživi.

Anđelina Petrović  nedavno je učestvovala na kampu na Vlasinskom jezeru, želeći da se poveže sa mladim ljudima i pruži im podršku, a njena motivacija za aktivizmom leži u nezadovoljstvu postojećim sistemom.

„Prijavila  sam se za kamp na Vlasinskom jezeru da bi stupila u kontakt sa mladim ljudima, zato što mislim da budućnost počiva na njima i da oni najviše drže stvari u svojim rukama, da im dam podršku i da naučim nove stvari kao što su kako da mobilizujemo ljude, kako da pokrenemo ljude u našoj zajednici, kako da se ostvarimo u polju aktivizma i pisanju projekata“, rekla nam je Anđelina, koja je prethodno imala iskustva u stranačkom aktivizmu i svakodnevno se bavi razgovorima sa ljudima, ohrabrujući ih da se bore za svoje stavove.

Nezadovoljna je ovim sistemom, dodaje, jer vidi mnoge ljude koji pate. Iako ima svoju firmu, svesna je da mnogi iz njene generacije nisu imali tu sreću.

„Ovaj sistem mora da se menja, jer vidim korupciju i kriminal na svakom koraku. Želim da budem deo promene, jer meni ne može da bude dobro ako mom društvu nije dobro,“ objašnjava ona.

Priznaje da je često razmišljala o odlasku iz zemlje ali ljubav prema svom rodnom mestu i aktivizam su je zadržali.

„Lično jesam pomišljala više puta ali me ljubav prema ovom mestu zadrži uvek ovde i takođe aktivizam koji je bitan deo svačijeg života jer to nekako uđe u krv. Imam puno društva koje je otišlo, mislim da je 90 posto mog društva otišlo, naravno u međuvremenu sam našla novo ali i dalje je veliki deo van Srbije ili bar van Leskovca. Nedostaju mi“, priznaje Anđelina.

Anđelina dodaje da je važno da mediji približe teme mladima i da im pruže priliku da se njihov glas čuje u društvu.

„Mladi nisu trebali da blokiraju školu da bi se njihov glas čuo, mislim da su mediji ti koji prvi treba da priđu mladima zato što mladima je nekad potrebno da ih neko pogura“, zaključuje ona.

Volela bi da zna šta mladi misli i koji su njihovi stavovi na globalne teme, na teme u lokalnoj zajednici, državi i da bi trebali malo više da čujemo njihov glas, kao i da bi oni trebali da budu uključeni u donošenje odluka zato što su možda i najbitniji deo društva.

U svom gradu Anđelina uočava i problem nedostatka kvalitetnih sadržaja za mlade, prostora gde bi mogli da se druže, igraju igre, organizuju raznorazne turnire koji bi imali humanitarni karakter i naglašava da je ekologija mnogo bitna i da o tome treba da dižemo svest a da su mladi su ti koji taj problem razumeju najviše.

Filip Volf programer i stručnjak za sajber bezbednost koji se vratio u Leskovac nakon što je par godina proveo u Novom Sadu i Beogradu smatra da mladi u Leskovcu žive apatično, jer nemaju prilike za lični razvoj.

„Mladi u Leskovcu žive beznadežno, apatično i beznadežno zato što nemaju nikakve mogućnosti da se usavršavaju, niti imaju mogućnost da zarade za sebe, volonterski, kulturno smo zaostali, nemamo nikakva dešavanja, imamo možda neke galerije ali nemamo nikakva kulturološka dešavanja“, objašnjava Filip.

Gleda svoj grad i kaže da vidi da gubi talente jer mladi nemaju gde da se vrate nakon školovanja.

„Najveći problem je takođe što ovde ima puno pametnih i Leskovac je strašan po odlivu mozgova i velike korporacije u mom sektoru IT, otvaraju grane u Nišu na primer, što kao sunđer pokupi sve Leskovčane a Leskovac ostane bez tih kvalitetnih korporativnih grana koje bi u mom sektoru dale u nekom drugom sektoru i samim tim gubi i mlade talente koji bi mogli da naprave novac i da zapravo i donesu i naprave veću promenu jer potrebne su i finansije da bi neko želeo da ostane i živi u svom gradu, i da odu da se školuju na stranu nemaju gde da se vrate da rade ovde“ ističe Filip, govoreći o problemu odliva mozgova koji pogađa Leskovac.

Leskovac je, prema njegovim rečima, mesto u kojem je nedostatak poslovnih mogućnosti jedan od glavnih razloga što mladi odlaze.

Ipak, Filip veruje da je važno da se mladi uključe u kreiranje pozitivnih promena, jer oni nose energiju koja može da pokrene sve.

„Kada sam izašao da prošetam psa u parku sam video đubre i počeo sam da skupljam u kesu, sva deca koja su bila tu su pritrčala su da čiste, nisam ni reč rekao, to je lep leptirov efekat, to je liderstvo zapravo, kad ti ne govoriš ljudima šta da rade nego uzmi sami radi, ljudi će da ti se pridruže, na kraju krajeva biće im neprijatno, to je njihovo dvorište a ti im ga čistiš. Opet neko treba da ima volju i da ima dovoljno pozitivne energije da zrači da podstakne te druge ljude da i oni žele da preuzmu i da ostave nešto pozitivno oko sebe“ priča on, ukazujući na važnost malih, ali značajnih koraka u stvaranju promene.

Na kraju razgovora podelio je sa nama da i on razmišlja da ode kod mentora na Novi Zeland ali verovatno će se vratiti da otvorim firmu u svom gradu.

„Sad, gde ću živeti ne znam ali hteo bih da mi Leskovac uvek bude dom, da uvek mogu da dođem, iako odem sa strane bogatstvo koje mogu da steknem da se vratim i donesem u svoj rodni grad, to bi bilo bolje nego da ga vraćam tamo“, poručio je Filip.