Svoju ljubav prema psima Andrijana Damnjanović iz sela Stubla kod Bojnika, razvila je od malih nogu pored svog oca Slaviše koji se od malena bavi dresurom i ima svoju odgajivačnicu kavkaskih ovčara. Sa 18 godina otvorila je firmu za dresuru pasa na svoje ime „Iz Larinog doma“.
Andrijana je počela da se bavi dresurom sa 13 godina radeći zajedno sa ocem, a firma je dobila naziv po njenom psu Lari koja je nakon otvaranja ubrzo uginula.
„Lara je bila moja prva ženka kavkaskog ovčara. Mnogo sam je volela i odatle ideja za ime. Dobila sam je sa 13 godina. Lara je bila bolesna i znala sam da neće još dugo da preživi. Bilo mi je teško, ali sam joj posvetila ime svoje firme, i naravno uvek ću je pamtiti“, ispričala je Andrijana za juGmediu kroz blagi osmeh.
Andrijana ima i mlađu sestru, ali je kod nje preovladalo interesovanje za prava
Koliko je posvećena poslu kojim se bavi i sa koliko ljubavi to radi, govori činjenica da prilikom prodaje psa Andrijana ne gleda cenu već uslove u kojima će pas živeti.
„To je jedan od najbitnijih uslova, jer pas mora da se neguje, šeta, zahteva dosta pažnje i igru, ali ono što je najvažnije mora da ima svoj boks“, naglašava naša sagovornica.
Što se tiče samog posla, kaže da je na početku bilo dosta ulaganja i velikog rizika i dilema – da li će biti uspeha.
„Događale su se situacije kada neko malo štene ugine, tu su i razne propratne bolesti, ali najveći problem je taj da su se rase pokvarile samim ukrštanjem. U 99 posto slučajeva svih rasa je nešto mešano“, objašnjava.
Mlada preduzetnica je bila na mnogo izložba i imala dosta uspeha. Svoj talenat i ljubav uspela je da pretoči u trijumf. Naravno, bilo je dosta nepravde, ali je Andrijana istrajala u svom poslu.
„Na izložbama je uvek bilo nepravde. Desilo mi se da sam bila sa jednom ženkom kavkaskog ovčara, imala je šest meseci, tada su iz komšijske države došli sa ženkom od tri meseca. Tu ne može tačno da se utvrdi kakav je pas, a takmičenje je bilo za rank boba, dok je ona spadala u pupi boba. Ja sam predvidela da će oni pobediti jer je bilo očigledno“, priča još sa gorčinom.
Smelost i rizik ulaskom u svet odraslih, Andrijani ne predstavlja problem, iako su joj, opet se smeška, „papiri preko glave“, ali se dobro snalazi.
Podršku ima od svoje porodice i bliskih prijatelja, dok je vršnjaci ne podržavaju, što je, tvrdi, čini jačom.
„Za dresuru pasa najbitnije mi je da su oni socijalizovani ako su stariji od 5 meseci, odnosno, da nisu agresivni i da su naučeni na povodnik, a kasnije sve je prepušteno meni. Radim razne vrste dresura, sve zavisi kakvu vlasnik želi, ali i od rase“, priča Andrijana i dodaje da je rad sa psima opušta i da to radi sa uživanjem.
Dresura, odgoj i prodaja pasa oduzimaju dosta vremena, ali ova mlada devojka postiže da završi sve svoje obaveze.
„Dresura može da traje malo duže, i kada se desi da pas neće da sluša, kreće se ispočetka. Nekad dresura traje od 15 dana, no može da poraje i do četiri meseca, jer svaka greška vraća na početak. To, ipak, zavisi od rase“, dodaje Andrijana.
Iako je upisala Trgovačko-ugostiteljsku školu, kao veliki ljubitelj životinja ona sebe vidi kao budućeg veterinara, i ko zna, možda jednog dana, baš ona pruži svoju nesebičnu pomoć vašem ljubimcu.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
