Iako je posle druge operacije u Beogradu Kristina Ioannou Milenković mislila da se konačno rešila zlokobne i podmukle bolesti ne krijući sreću, samo 8 dana kasnije nastupilo je obilno krvarenje, koje može da se spreči samo trećom operacijom.

Ova mlada i vedra žena je svojim pozitivnim stavom i iskrenošći i, iznad svega, svojom mladošću ganula srca mnogih pa je za drugu operaciju za 24 sata prikupljeno 330.000 dinara, a sada joj je neophodno 148.000 dinara.

Hitno za dva do tri dana kako bi se u petak ili najdalje u subotu našla na operacionom stolu klinike “Euromedik” gde je i 19. jula operisana, kada joj je izvađena, posle jajnika u februaru, i materica.

“Do petka sam pokrivena sa više veoma jakih antibiotika pa bolovi nisu jaki, ali mi se stomak izduo od gasova i drugih komplikacija, kao lopta, pa ne mogu da ustanem iz kreveta. Kada bi sakupila novac, odmah bi se istoga dana našla na operacionom stolu”, objašnjava Kristina uz mnogo reči zahvalnosti svima koji joj od jutros preko društvenih mreža pružaju podršku i uplaćuju novac.

Ona krvari iz bešike. Iako je urađena urografija, još nije utvrđeno da li je to posledica povrede prilikom operacije ili je karcinom oštetio i bubreg. To će se tek ustanoviti na operacionom stolu.

Račun Kristine Ioannou Milenković; 10853969000

“Karcinom je ološ u telu čoveka, kao zmija. Ne znaš kada će i gde će da ujede. Ja nikada nisam pila kafu niti pušila, aktivno sam se bavila sportom, vodila zdrav život. Ne mogu više da izdržim, umorna sam. Svaki dan postavljam sebi pitanje: Dokle više?”, očajna je Leskovčanaka, majka i supruga, koja je februara ove godine saznala da ima bolest koja će joj život okrenuti naglavačke.

Još je pod terapijom od druge operacije, pa i to izaziva umor, ali želja za životom je ogromna.

“Mlada sam, tek 27 godina. Želim da živim, da živim sa decom i suprugom, da se radujem, da se smejem…Ne znam otkud ova bolest, niko je od mojih živih i mrtvih predaka nije imao” i tu se ova, inače hrabra žena, slama i počinje plač kojeg novinari Jugmedie ranije nisu čuli.

Tuga!

A toliko toga Kristina može, samo da ozdravi i mora da ozdravi. Zbog sebe, svoje dece od 5,5 godina i 19 meseci, zbog supruga, zbog svih nas.

Kristina je viša akušerska sestra, ali je ostavila posao da bi se posvetila deci i izbarala da drži kurseve, budući da govori pet jezika. Sada je zatvorena u kući u svet gleda kroz prozor.

Poštovani čitaoci, toliko puta ste pokazali svoju humanost u sličnim situacijama, toliko puta ste svojim prilozima spasili živote, a od tog saznanja zadovljstvo je veliko.

Naša Kristina mora i može da živi. Mlada je, veruje iako je umorna i u poslednjih nekoliko dana njen zvonak glas zameni plač od kojeg se cepa srce.