A ko ce nas da zastiti od zdravstvenih radnika?

Pošto mi se komentari koriguju i ne objavljuju u celosti,neću ovo komentarisati,samo ću reći da etika ponašanja na radnom mestu,pojedinim medicinskim radnicima je veoma ne dostupna.Za takvu situaciju su samo pojedninci krivi pa sada ispaštaju drugi.Po mom mišljenju treba organizovati edukaciju zaposlenih koji neposredno komuniciraju za pacijentima.Na kraju, ko je kažnjen od medicinskog osoblja na optužbe pacijenata na njihov rad i ponašanje.Dakle stručno edukujte svoje upošljenike za pravilnu komunikaciju sa pacijentima,,uključite odgovarajuće stručne timove iz ove oblasti..Posle edukacije zdravstvenih radnika ne će Vam trebati vapaj za pomoć.Ne prebacujte problem izvan Vašeg dvorišta,kada i sami znate da je problem u Vama.Srdačno vaš.

Kolko pare uzimav od narod moz da placav privatno obezbedjenje i to najelitnije.

Nisam za teror nad lekarima. Oni sami, koji su u redu, koji su moralni, trebalo bi da se odvoje od kukolja. Kakav je to moral da te gastroenterolog sačeka u bolnici i šalje u privatnu kliniku, gde radi, kod sebe samog na pregled, da mu platiš?
Dok se od takvih ne razgraničite, javno i jasno izjasnite, kako očekujete da vas građani podrže i zaštite.
Hoćete li da vam svi mi koji smo koristili vaše usluge damo po jedan primer iz svog iskustva?
Evo, do sad sam ćutao. Kada mi je dete operisalo slepo crevo pre nekoliko godina, noću na odeljenju hirurgije, kao hitan slučaj, a što je i dokazano jer je crevo puklo, morao ga je primiti izuzetan dežurni hirurg kojeg nisam poznavao.
Ali, kasnije, dečji hirurg na odeljenju je bio grub kad nas je posećivao, nije nas gledao, dok je napadno bio ljubazan i zainteresovan za zdravlje dece čije su majke sa kesama trčale ka njemu.
Desilo se da je hirurug koji je operisao dete otišao na odmor, pa smo zamolili dečjeg hirurga da skine konce detetu sa samo sedam godina! On je odbio. Kazao je-ko vas je operisao, taj i konce da vam skida. Nikada, ali nikada neću zaboraviti ovo iskustvo, kao ni misris roštilja, dok deca i roditelji ne mogu da jedu, piju, trpe gladni i žedni posle operacije. Doktori hirurzi se šetaju, pogotovu jedan mislim da se prezivaše Ivanović. Izgledao je lepo, utegnuto, ali nezainteresovano za pacijente, što se za ručkove ne bi moglo reći. Kakav je to način da se na hirurgiji služi hrana i to mirisni roštilj doktorima, tu odmah pored dece koja ne smeju da jedu. Sramota.
Hoćete dalje?
Guske posle operacije nose roditelji, ako je pronađu i to na nekoj gomili, ko zna da li je higijenska. Sestre kad pozoveš, one samo mažu nokte i parfimišu se da su lepe doktorima. Pa svi znamo da je najbrži put do doktorske diplome upravo preko samog doktora i to u svojstvu medicinske sestre. Čast izuzecima, njima se izvinjavam.
Napatio sam se sa deteom. To želim da zaboravim. Zato se nisam žalio.Vi ste me podsetili. Bolje ćutite. I da, nije u redu da bilo ko nasrće na medicinsko osoblje, ali kritiku mnogi, mnogi zaslužuju u zdravstvenim ustanovama.