Поштовани читаоци, приликом слања текста „Светоилијска и НВО Круг“ редакцији Југмедие дошло је до мојих грешака, које хоћу да исправим.

1. Испод наслова „Светоилијска и НВО круг“ постојао је поднаслов „Први део“ јер сам због обима текст поделио у три дела. Зато и на крају текста стоји „Други део: Улица ће решити све.“ Ово је време „за џа или бум“! Не „бу“, него „бум“!
2. Једна од НВО која је добила средства на конкурсу локалне самоуправе „за пројекте из области социјалне заштите“ је НВО „Жене за мир“,у којој је моја супруга Љиљана Нешић потпредседница организације. НВО „Жене за мир“ за пројекат „Безбедна жена, безбедна породица“ добила је око 300 000 динара. Средства су добијена у оквиру НВО „SOS телефон“, далеко најстарије НВО у Лесковцу и у целој Јужној Србији. Све што је од НВО сектора дошло у Лесковац, све је то формирано много, много година касније. НВО „Жене за мир“ су после НВО „Народни парламент“ и НВО „Едукациони центар“ најзначајнија, најорганизованија, најпознатија, најпрепознатљивија НВО из Лесковца и Јабланичког региона, која своје контакте одржава са великим бројем НВО у Србији, са земљама бивше Југославије; Албаније, Бугарске, а посебно са НВО Белгије, Шведске и Норвешке. Као врло значајна, репрезентативна организација, која се бори против насиља у породици и за заштиту људских, посебно женских права, препозната је и као релевантан и референтан партнер највећих и најзначајнијих НВО Србије и дугогодишњи судеоник скупова НВО у земљи и иностранству; позвана је и учествовала је њена представница (Љиљана Нешић) на тродневном скупу од 24. до 27. августа 2017. године у Врњачкој Бањи, где се, поред осталог, разговарало и договарала стратегија о предстојећем, најављеном разговору Александра Вучића са НВО сектором. Од 1.9.2017. до 12.9.2017. одржава се на острву Брачу као и сваке године велики скуп НВО из Средње Европе; скуп организација које се баве заштитом људских, посебно женских права и на ком ће НВО „Жене за мир“ имати своју представницу – Љиљану Нешић. Све ово нисам ставио у претходном тексту зато што „ово је мали град, у ком се све зна“. Аметом све, па и ово што сам написао. Ко је добио средства на име конкурса објавила је одмах по додели наша и ваша Југмедија. Тако да нисте, цењени читаоци, били ускраћени ни за ту информацију.
3. Осећам потребу да се захвалим глодурки Југмедије Милици Ивановић што је променила моју слику и поставила слику где сам у друштву са моје „шарено кутре“, које се одазива на име Чупко. Велику и искрену захвалност дугујем и професору историје Мирославу Живковићу, који нас је усликао у марту месецу прошле 2016. године испред „школе поред реке“, најбоље школе на свету; где сам ја завршио једина 4 разреда основне школе. Нисам наставио школовање, јер после ове школе није ни било потребе. Када је слика настала, ја сам имао 68 година, а Чупко 12 година. Баш смо пар. На десном рукаву јакне је америчка застава, а на левом рукаву је грб Манчестер јунајтеда и застава Аустралије. Тек толико да се зна!
4. Негде сам прочитао мисао, не могу да се сетим чија је, па да поделим радост са вама, драги читаоци: „Када ћете да схватите да етикетирање код мене нема ефекта? Мени свака етикета добро стоји. И најгора.“ Илити моја мисао, као пионира друга Тита: „Што је више критике и лажи, ја сам себи све дражи и дражи.“

Срећан празник, Велика Госпојина! Леп дан и свако добро.

др Вјачеслав Нешић

(Tekst poslat redakciji 28. avgusta)