Zasad aronije sorte „Nero“ ove godine je na njivi Gorana Tasića iz Korbevca kod Vranjske Banje, rodio kao nikada do sada, grane otežale od roda povile se do zemlje, a tokom rasta i razvoja ploda toliko su se isprepletale da su praktično onemogućile ulazak beračima u njivu.

Ova slika je prekjuče, kada je počela berba, samo na trenutak zbunila mlađe berače, ali ne i one iskusne koji su počeli prvo da beru sitne, bobičaste plodove aronije sa poleglih grana.

Poučeni njihovim iskustvom i mlađi berači su krenuli njihovim stopama. Kako bi koju obrali ona bi se odmah podizala sa zemlje i otvarala im put do sledeće grane.

Ovakvo ponašanje aronije mlađi berači su poredili sa ružičnjakom u bajci „Trnova ružica“ koji se pred silom dobra sam pomerao otvarajući glavnim junacima put do cilja i pravili takve šale da je zasad grmeo od njihove razdraganosti i smeha.

Nisu napredovali brzo sa berbom jer ih je bogat rod sprečavao u tome, a njihove pune kofe sa ubranim plodovima Goran je sipao u burad koja se nalazila u prikolici.

Kako bi koje napunio on je bio sve ubeđeniji u svoju procenu da će ove godine sa 280 žbunova zasađene aronije ubrati dve tone prvoklasnog ploda.

Otuda je on i ove godine dobro očistio komoru za zamrzavanje gde planira da uskladišti oko pola tone roda od koga će pomoću prese koju ima iscediti sok za svoje standardne kupce. Od preostalog roda, kaže da će ispeći rakiju.

Ništa od ovoga, međutim, Goran ne bi radio kada bi na jugu Srbije bilo organizovanog otkupa aronije.

„Kada sam pre dvanaest godina zasadio ovaj zasad aronija je na našem tržištu bila veoma tražena. Mislio sam da će u proizvodnji ovog voća na našem području mnogi naći svoju perspektivu jer su ljudi počeli da je sade u velikom broju. Najveći zasad je do skoro imao jedan moj prijatelj na Vlasini. Međutim, kada je shvatio da nema kome da je proda on je posekao sadnice i sada na tom mestu proizvodi papriku“, priča Goran.

On, međutim, to još uvek ne želi da uradi jer uspeva da od nje ostvari zadovoljavajuću zaradu. Nema ni mnogo posla, a ni ulaganja u zasad aronije, jer na njemu primenjuje organski način proizvodnje.

Dok to radi on pokušava da ljudima predoči koliko je aronija dobra za ljudski organizam kao hrana i lek.

“Izvanredna  je za spremanje vina, džema, čaja, kompota, likera… Plodovi su izvanredni za ljudsku ishranu i kada se osuše. A koliko je aronija blagodatna za ljudski organizam potvrđuje i podatak da su nakon nuklearne katastrofe u Černobilju plodovi aronije korišćeni za ublažavnje zdravstvenih tegoba ozračenih osoba. Ona se naročito koristi kod tegoba povezanih sa krvnim pritiskom i utiče na elastičnost krvnih žila”, kaže Goran.

Oni koji koriste Goranovu aroniju u zdravstvene svrhe to su i potvrdili.