„Zato što veštačka inteligencija kao takva nije kreativno biće“, kaže Irina Filipović, istraživačica pripravnica na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu i stručnjakinja za oblast autorskog prava.

„Dakle, naš pravni sistem u Srbiji ne prepoznaje ništa drugo osim čoveka kao kreativno biće. Tako da, u našim zakonima ne postoji bilo koja opcija još uvek, možda će biti nekih amandmana, ali još uvek danas nema tih opcija da mi potpišemo veštačku inteligenciju kao kreatora nekog dela“, pojašnjava ona.

Filipović objašnjava da se autorsko delo koje je nastalo uz pomoć veštačke inteligencije može pripisati čoveku (novinaru) samo ako postoji njegov značajan kreativni doprinos. Ključni faktor je koliko je prompt (instrukcija) koji je unet u VI sistem bio rezultat kreativne odluke novinara.

„Dakle, ako je novinar hteo, na primer, da genereše neku sliku, i ako je uneo tačno šta želi, onda je novinar, u suštini, osmislio celo to kreativno delo i možemo reći da je on, uz pomoć vešačke inteligencije, generisao tu fotografiju. Ali ako je novinar samo dao ideju, ali nema nikakvih daljih uputa, onda je to bazirano na probabilističkom modelu veštačke inteligencije i onda nikako ne možemo reći da je novinar bio zapravo stvaralac, zato što je on samo uneo prvobitni neki zdatak, a dalje je veštačka inteligencija dodala sve moguće elemente. Tako da, uvek se preporučuje da se napiše samo ime novinara i u zagradi uz pomoć VI alata i onda koji VI alat je korišćen u tom procesu“, objašnjava Filipović.

Bez saglasnosti, bez plaćanja: kako VI modeli uzimaju od autora

Jedan od najpoznatijih primera potencijalnog kršenja autorskih prava u domenu veštačke inteligencije jeste tužba koju je Getty Images, globalna fotoagencija, pokrenula protiv kompanije Stability AI, kreatora popularnog alata za generisanje slika — Stable Diffusion.

Početkom 2023. godine, Getty Images je tužio Stability AI u Velikoj Britaniji i SAD-u, tvrdeći da je kompanija neovlašćeno koristila milione njihovih zaštićenih fotografija za treniranje svog AI modela, bez licence i bez saglasnosti fotografa.

Getty navodi da su njihovi vizuali – koji sadrže vodene žigove i druga obeležja vlasništva – direktno preuzeti i korišćeni za „učenje“ veštačke inteligencije, što predstavlja kršenje autorskih prava i ugrožava poslovni model agencije, kao i prava samih autora.

Getty je zatražio od suda da naloži kompaniji Stability da prestane da koristi njihove fotografije i zahtevao nadoknadu štete, uključujući i profite koje je Stability ostvario navodnim kršenjem autorskih prava.

Ovaj spor je jedan od prvih velikih pravnih izazova koji se odnosi na način na koji se treniraju generativni AI modeli. On postavlja pitanje: da li je legalno koristiti zaštićene sadržaje (npr. slike, tekstove, muziku) za treniranje VI sistema bez dozvole vlasnika autorskih prava?

Filipović smatra da IT kompanije treba da traže dozvolu za obučavanje svojih VI modela.

„U tom procesu uvršćivanja tih modela morali su tražiti dozvolu, pošto to jesu neka autorska dela, odnosno, morali su da imaju potpisano da smeju koristiti nečije delo, fotografiju, video ili tekst, da bi mogli da nauče taj program na tom nekom delu da nadalje pravi nešto slično tome“, navodi naša sagovornica.

„Dakle, iako jesu Getty Images otvorene slike, oni imaju svoj vodeni žig, odnosno watermark, to pripada kompaniji Getty. I ni u kom slučaju ne smemo da učimo bilo koji program veštačke inteligencije da radi po tom modelu ako prethodno nemamo tu saglasnost“, dodaje ona.

Kako kaže Filipović, na osnovu tog učenja VI modeli prave slične proizvode i tako postaju konkurencija bazi iz koje su učili.

„Jer onda niko neće više skidati Getty Images, niko više neće plaćati njihove premiume, niko više neće koristiti njihove vodene žigove, već će samo preusmeriti sav svoj posao i sve svoje zadatke koje treba izvršiti, eto, na primer, na Stable Diffusion, ili na neki drugi program“, navodi ona.

Dodatni aspekt koji se mora uzeti u obzir je koncept tzv. „fer korišćenja“ (fair use), koji je široko primenjivan u Sjedinjenim Američkim Državama. “Fer korišćenje” obično podrazumeva kritiku, komentar, novinarsko izveštavanje, podučavanje, naučni rad ili istraživanje. VI kompanije se često pozivaju na ovaj koncept kako bi opravdale korišćenje zaštićenih dela tvrdeći da je učenje na tom sadržaju zakonito jer ne kopira direktno, već uči statističke obrasce. Treba napomenuti da ovaj koncept ima znatno uža tumačenja u evropskom i srpskom kontekstu.

Takođe, treba ukazati i na problem stilova. VI sistemi danas mogu da imitiraju nečiji umetnički izraz bez da direktno kopiraju neko konkretno delo. Iako stil nije eksplicitno zaštićen u autorskom pravu, njegova masovna upotreba od strane VI može predstavljati oblik intelektualne eksploatacije.

Još jedan izazov je to što ne postoji jedinstveni međunarodni pravni okvir koji reguliše kako se VI modeli treniraju. Postoje značajne razlike između SAD i Evrope, što stvara pravnu nesigurnost za autore i mogućnost zloupotrebe od strane globalnih VI kompanija.

Ipak, u jeku pravnih borbi između autora i tehnoloških kompanija, u Velikoj Britaniji, debata je stigla i do parlamenta, gde se razmatra predlog politike prema kojem bi nosilac autorskih prava morao eksplicitno da se isključi iz sistema treniranja AI modela, a to je potez koji su mnogi autori i nosioci prava oštro kritikovali, tvrdeći da bi „pristanak“ trebalo da bude podrazumevani model.

Kako autori u Srbiji mogu zaštititi svoja autorska dela

Iako pravni okvir još uvek nije potpuno definisan, autori mogu preduzeti konkretne korake, u vidu tehničkih i pravnih sredstava, da zaštite svoj rad od neovlašćene upotrebe od strane VI modela.

„Na primer, uvek možemo da uvrstimo onaj robots.txt. To je ono kada mi na sajtu možemo odmah da uvrstimo tu opciju, da mi zabranimo da bilo koja veštačka inteligencija, analizira naše tekstove, naše fotografije i naše videoklipove. Da ni na koji način ne može dalje to da koristi; niti da crpi neke informacije, niti da ih dalje pakuje u drugačiji proizvod. To je jedan vid iz zaštite. A imamo i one Creative Commons licence, koje mi možemo da stavimo na naš rad, pa makar to bio i neki tekst, ili neka fotografija, ili videoklip, ili master rad-doktorat, nebitno. Znači, važno je samo da se stavi koja je licenca u pitanju“, preporučuje Irina Filipović.

Licencu treba jasno navesti uz sadržaj, na vidljivom mestu.

Pored toga, autori vizuelnih i multimedijalnih sadržaja mogu koristiti vodene žigove (watermark) ili šifrovane metapodatke (EXIF/IPTC).

Preporučuje se da svaki sajt koji objavljuje autorski sadržaj ima Politiku korišćenja sadržaja (Terms of Use), navede da je korišćenje u svrhe AI obuke zabranjeno bez saglasnosti i istakne kontakt za licenciranje i dozvole.

Ove barijere nisu nepremostive, ali pravno potvrđuju da je autor izričito zabranio korišćenje sadržaja, što je važno u slučaju spora.

Zaštita od VI učenja nije jednostavna, ali uz kombinaciju tehničkih, pravnih i licencnih mehanizama, autori mogu značajno otežati i pravno sankcionisati neovlašćeno korišćenje svog rada. Transparentnost, preventiva i jasno obeležavanje sadržaja ključni su alati u borbi za očuvanje kreativne kontrole.