BADNJI dan koji predhodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Božiću, pun je simbolike i različitih običaja koji oslikavaju tradiciju juga Srbje.Na Badnji dan se badnjak unosi u domove, a porodica se u večernjim satima okuplja uz posnu trpezu. Oni koji su se sa nekim tokom godine zavadili, na Badnji dan praštaju i mire se.

Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku.

Iako su mnogi običaji vezani za Badnji dan i Badnje veče krajnje paganski, vremenom im je crkva dala hrišćanska obeležja.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom , a razlikuju se gotovo u svim krajevima južne Srbije, zadržani su tradiionalni elementi ali je suština prilagođena savremenim uslovima života.

Prema tradiciji badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog sunca jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice.

Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište.

Posipanje žitom na Badnji dan i Božić podseća nas na žito koje je Majka Božija, kada joj se rodio sin, bacala životinjama u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je Hrist ležao.

Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hrist rodio na slami, čime je badnjedanska slama simbol jasli u Vitlejemskoj pećini.

Kađenje doma je simbol smirne i tamjana koji su donošeni kao darovi novorođenom Isusu. Orasi u slami u uglovima kuće simbolišu vlast Božju na sve četiri strane sveta.

I posna hrana koja se nađe na trpezi nosi svoju simboliku.Pogača koja se lomi simboliše reči Isusove „Ja sam hleb živi“, a vino krv njegovu. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile, a med sladosti večnog života pod okriljem Boga. Sveća koja se pali za Badnji dan i Božić predstavlja svetlost Božiju i simboliše Isusove reči „Ja sam svetlost svetu“.Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.

U nekim krajevima na jugu Srbije trpeza za Badnje veče se ne postavlja na stolu, već na podu. Zanimljiv je i detalj da se te večeri ne koriste viljuške i noževi.U drugim krajevima karakterističan je detalj da omaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i od svega što je na trpezi po malo, i sve to sve stoji ispod stola.

Božićni kolač, poznat pod različitim nazivima, domaćica je mesila rano ujutru na Badnji dan, a nekad mu je pripisivana posebna moć.Nekada dukat danas metalni novčić u pogači simbolizuju bogatstvo u porodici. Veruje se da ukućanin koji pronađe novčić neće imati finansijskih problema tokom godine.Domaćici se pruža mogućnost da “otkupi” novčić kako bi ostao u kući.

U urbanim uslovima  današnjice proslava Badnjeg dana izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku.

U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna ali bogata trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame uvezanih crvenom vrpcom. U novije vreme se širom Srbije javilo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu ili ispred manastira, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku.

Čini se da je Božić vremenom kod Srba sačuvao jedinstveno porodično okupljanje za ovaj praznik.Redakcija JuGmedie vam želi da u krugu porodice ili prijatelja provedete dane Božića.

(Kraj)iva