BADNJI DAN danas proslavljaju pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski calendar. Dan koji  predstavlja neku vrstu pripreme doma i trpeze za rođenje Isusa Hrista Božić.  

U srpskom narodu za ovaj dan vezuju se brojni običaji, koji simbolišu blagostanje u porodici, a razlikuju se iz kraja u kraj. Ipak ono što je jedinstveno je unošenje badnjaka u domove, obično od hrastove, ređe cerove ili bukove grane,koji su uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Zanimljivo je da u nekim krajevima na jugu Srbije, dok domaćin pali badnjak izgovara reči „koliko iskrica, toliko parica“ .Običaj je da se badnjak predveče pali i u crkvenim portama.

Uoči praznika pod kuće se posipao slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist, a postavlja se i bogata, posna večera, kojom se označava kraj božićnog posta. Na trpezi je obavezna česnicu koju ukućani  lome na onoliko delova koliko ima ukućana.

U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.

U nekim krajevima večera se na podu  i ne koristi se pribor.

Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.

(Kraj)iva