Nedavno je u Novom Sadu Matica srpska objavila prvi put na srpskom jeziku „Priručnik o svetlosnom zagađenju-definicija, uzroci i posledice“. Jedna od autorki je Marina Pavlović, naučnica rođena u Vlasotincu, gde je pre 7 godina maturirala u Gimnaziji „Stevan Jakovljević“. Ovaj uspeh mlade naučnice bio je povod za razgovor o pomenutoj knjizi,  naučnoj karijeri, rodnoj varoši…

Šta ste po obrazovanju i gde ste zaposleni?

Završila sam osnovne i master studije fizike na Prirodno-matematicki fakultet u Novom Sadu, tačnije astronomija sa astrofizikom. Trenutno sam na drugoj godini doktorskih akademskih studija Astronomije i Astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a radim kao istraživač na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti.

S obzirom da ste rođeni i odrasli u Vlasotincu kakav je Vaš odnos prema zavičaju?

Iako ne živim u svom rodnom kraju, Vlasotince ima posebno mesto u mom srcu, kao jedan predivan gradić sa netaknutom prirodom i pozitivnom energijom. Za Gimnaziju u Vlasotincu mogu reći samo reči hvale. Nakon završenog školovanja sam puna entuzijazma i novih ideja otišla na dalje studije. I danas pratim sva dešavanja koja organizuje moja srednja škola, a uvek me obuzme sreća kada vidim uspehe naših mladih srednjoškolca.

Šta je NVO Carpe Noctem, koji su ciljevi organizacije, i odakle Vi u svemu tome?

Kao član nadzornog odbora Astronomskog udruženja Novi Sad (ADNOS), u novembru 2018. godine, upoznala sam Dajanu Bjelajac, koja je kao gostujući predavač u ADNOS-u, održala naučno-popularno predavanje o problemu svetlosnog zagađenja. Kao astrofizičaru, oduvek mi je bio poznat ovaj problem, jer je

Koliko god da ovo zvuči obeshrabrujuće, bavljenje naukom je najlepsi posao na svetu

najočiglednija negativna posledica ovakve vrste zagađenja nestajanje zvezda na nebeskom svodu. U tom trenutku nisam bila svesna veličine ovog problema i uticaja na samu životnu sredinu, na noćne životinje pa i na samog čoveka. Tada mi je predstavljena ideja o osnivanju udruženja čiji bi cilj bio podizanje svesti ljudi o problemu svetlosnog zagađenja. Uz veoma veliku pomoć studentskih udruženja na Prirodno-Matematičkom fakultetu u Novom Sadu, kao što su Društvo mladih istraživača studenata geografije „Branislav Bukurov“, Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“ i Kluba fizičara Prirodno-

Pratite svoje snove, budite istrajni, jer nema veće sreće od uspeha nakon uloženog truda, a trud će se zaista uvek isplatiti, iako možda to ne vidite na svom putu ka uspehu

Matematičkog fakulteta, u februaru 2019. godine, osnovali smo udruženje „Carpe Noctem-Iskoristi noć“, gde sam postala redovni član od samog osnivanja. NVO Carpe Noctem je danas jedina organizacija u Srbiji koja se bavi problemom svetlosnog zagađenja životne sredine.

Šta je vaša misija? 

Naša misija je da naučimo građane u Srbiji da veštačka rasveta može biti mnogo bolja i kvalitetnija a da tom prilikom ne uništava naš pogled na prelepo noćno nebo iznad nas i na samo mesto u našem univerzumu, našu kosmičku adresu, našu galaksiju Mlečni put. Od samog osnivanja organizacije počeli smo aktivno da organizujemo radionice i naučno-popularna predavanja, kao i noćne Astro šetnje na Fruškoj Gori, na kojima smo veoma uspešno spojili nauku i prirodu, što je ljudima bilo najzanimljivije i to je najviše privuklo pažnju na nas.

Šta biste posebno izdvojili?

Najponosniji smo na „Zvezdani triatlon”, prvi eko festival u Srbiji, koji ima za cilj podizanje svesti o problemu svetlosnog zagađenja. „Zvezdani“ ukazuje na najočigledniju negativnu posledicu, na gubitak naših zvezda, a „triatlon“, jer su naše aktivnosti bile podeljene u tri discipline, priroda, svemir i kultura i umetnost. Plan je da ovaj festival postane tradicija, i da se svake godine održava u maju, za Međunarodni dan svetlosti.

Šta je „Ekološka supernova“ i o kakvom projektu je reč?

Na našim aktivnostima, shvatili smo da su ljudi nedovoljno upoznati sa problemom svetlosnog zagađenja, i ovakva neinformisanost nas je navela na razmišljanje koji bi mogao biti sledeći korak u samom predstavljanju ovog problema, i mozda prvi korak ka rešavanju istog. To je dovelo do formiranja projekta „Ekološka supernova“, koji je finansiran od strane Centra za promociju nauke i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Naš tim čine predstavnici svih gore navedenih studentskih udruženja sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Kako do šire javnosti?

Ovaj projekat predstavlja prvi korak u informisanju šire i naučne javnosti Srbije o problematici svetlosnog zagađenja životne sredine. Kako o ovom problemu ne postoji nijedna literatura na srpskom jeziku, osnovni cilj projekta jeste publikacija priručnika, sa proverenim naučnim činjenicama, prilagođenog prosečnom čitaocu. „Priručnik o svetlosnom zagađenju-definicija, uzroci i posledice“, izdat je u decembru 2019. godine, od strane biblioteke Matice srpske, gde sam se ja, pored Bjelajac Dajane i njenog budućeg mentora Đerčan Bojana, našla kao jedan od tri autora.

Šta se može naučiti iz priručnika?

Priručnik pruža osnovne informacije o svetlosnom zagađenju, o njegovim uzrocima i posledicama na životnu sredinu, kao i neka moguća rešenja ovog problema. Moram da naglasim da cilj priručnika, a i samog projekta, nije ukazivanje na to da „treba da živimo u mraku“, već da uz pomoć adekvatne rasvete možemo značajno poboljšati sredinu u kojoj živimo. Priručnik je javnosti prvi put predstavljen na godišnjoj skupštini NVO Carpe Noctem, održanoj 12.12.2019. godine u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu.

Kakvi su planovi za promociju pomenutog priručnika?

Nakon Novog Sada, posetili smo Suboticu, 20.12.2019. i u Savremenoj galeriji Subotica održali smo predavanje „Subotica se vraća na Mlečni put“, gde smo ujedno i predstavili našu publikaciju. Plan za narednu promociju jeste da se posete gradovi u Vojvodini – Kikinda, Sombor, Zrenjanin, Vršac, Sremska Mitrovica i u martu 2020. Beograd. Sve pomenute posete održaće se u sklopu projekta Ekološka supernova. U planu je naravno i poseta drugih gradova u Srbiji, van Vojvodine, a moja lična želja jeste i poseta Vlasotincu.

Sve informacije o našoj organizaciji i akcijama koje sprovodimo, možete naći na našem sajtu carpenoctem.rs

Da li imate neku poruku za mlade u Srbiji, posebno u rodnom Vlasotincu?

Iz perspektive mladog istraživača mogu reći da je veoma teško baviti se naukom u Srbiji. Naišla sam na mnoge prepreke za koje nisam ni znala da mogu postojati. Situacija nije takva samo u Srbiji, jer su granice nauke otišle daleko i pomeraju se samo upornošću i velikim trudom i radom. Koliko god da ovo zvuči obeshrabrujuće, bavljenje naukom je najlepsi posao na svetu i svakog dana ustajem sa osmehom na licu, priča z juGmediu mlada naučinica iz Vlasotinca Marina Pavlović