Ogromna devastirana zgradurina sa stotine takođe runiranih soba i sa hodnicima punim građevinskog otpada, kao u horor filomovima, a u jednoj od tih ledenih soba na krevetu leži Mira Simonović (74) iz Đakovice sa kilom na stomaku, velikom kao dve fudbalske lopte. Pored nje stoji njen sapatnik u nevolji Boro Marjanović iz Prizrena (56).
Mesto – nekadašnji Internat Poljoprivrede škole, grad Leskovac. Dvoje raseljenih lica sa Kosova jedini su stanari ove zgrade bez prozora i vrata. Spojila ih je nevolja kada su ostali sami i kada je ovaj zbirni kolektivni izbeglički centar ispražnjem. Sticajem više okolnosti sada su jedini stanari zgrade strave i užasa, koja ništa bolje nije izgledala i pre 10 godina.
Pitanje kako žive je suvišno jer slika sobe – užasavajuća.
„Mi smo ovde 14 godina bez struje i 4 godine bez vode. Mi smo se zbog toga razboleli i fizički i psički. Jedemo suvu hranu, hleb i salamu, nekada sir, pune četiri godine živimo na tome, takoreći na suvoj korici hleba“, priča Bora koji nas je dočekao na ulazu.
On je u ovaj kolektivni centar stigao iz sela Lokvica kod Prizrena 2004. godine, ona dve godine kasnije iz Đakovice. Dugo su posle pražnjenja Internata živeli u odvojenim sobama, na istom ulazu, ali na različitim spratovima.
Niko ih ne obilazi sem pacova, slepih miševa i zmija
„Muka nas je naterala da sada živimo u istoj sobi. Ona se teško razbolela, iz kreveta ni danas ne može. Svaki čas bi me zvala da joj pružim čašu vode i koricu hleba. Pa kada se pojavio i problem grejanja, odnosno, naša želja da ne grejemo na dva mesta, odlučili smo da ja pređem kod nje“, objašnjava Boro.
U sobi punoj vlage dva kreveta s poderanim posteljinama, razbacana odeća, na nečemu što liči na komodu sveća i ikona, Mirina, pored kesa iz koje vire korice hleba, iznad kesa puna lekova, plastične flaše s vodom za piće koje Boro donosi sa česama po gradu, u jednom uglu šporet na drva bez ćunaka, a memla para nozdrve.
„Zimus sam ložio šest meseci dan i noć jer iako soba nije velika teško se zagreva, ložio sam najviše zbog Mire. Sada nemamo više ni jedno jedino drvo, šta će nam ćunci“, kaže Boro rezignirano.
On prima 8 hiljada dodatka, ona penziju od 22.000 dinara i na primanja se ne žale, samo traže smeštaj dostojan čoveka u 21.veku. Priznaju da im je dva puta nuđen smeštaj u seoskom domaćinstvu, ali da nisu mogli da prihvate jer nisu sposobni da rade, budući da se i Boro u međuvremnu razboleo.
„Nudili su mi da odem i u Dom za stare, ali ja tamo neću ni za živu glavu, pa ako treba i dalje ću ovde da skapavam“, veli Mira, koja sve vreme priča nepovezano.
Ipak ispevamo da shvatimo da je ova nekada lepa žena imala tešku sudbinu. Rođena je u Leskovcu, ali je svoju mladost provela na Kosovu. Radila je kao daktilograf u Opštinskom sudu i brinula o majci. Imala je mali stan, pa je kupila zemljište da napravi kuću, no rat je sve odneo, sve joj je, kao i Bori, ostalo tamo daleko.
Predstavnike Komesarijata za izbegla i raseljena lica u Leskovcu nismo mogli da dobijemo
„Pisala sam ja o svom stanju i predsedniku države Srbije. Dolazili ovde da tražimo zajedno rešenje, ali onda je udarila ova korona“, priča Mira, sve vreme držeći obema rukama pokrivenu kilu na stomaku, koja se ljulja sa svakim njenim pokretom.
Da muka bude još veća, ovo dvoje mučenika često „posećuje“ policija jer Boru prijavljuju za, kaže navodnu, krađu drva, ali još strašnije je to što su tuženi za ilegalno zauzeće imovine Internata, koje je, zapravo, vlasništvo obližnje Poljoprivredne škole.
„Kažu kao nismo prijavljeni i kažu da smo ilegalno jer je kolektivni centar odavno zatvoren“, objašnjava Boro.
I istina je, taj centar zatvoren je pre desetak godina.
Ne znaju kako će izaći iz tog sudskog postupka, ali Boro kaže da će spavati po leskovačkim ulicama ako spor izgube i ako ih država Srbija u međuvremenu ne sagleda i ne obezbedi im pristojan prostor sa koga bi im bili dostpni bolnica i dom zdravlja, jer su to njihove druge kuće.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Mislim da je najbolje rešenje da se Bori ponudi neki posao. On ima samo 56g. Može da radi. Prima kosovski dodatak koji je naravno nedovoljan ali ga prima od 1999g. Ako bi mu opština ponudila posao u nekom od komunalnih preduzeća, mogli bi da iznajme neku pristojnu sobu sa kupatilom. Žena mora da se operiše i time omogući sebi da može da funkcioniše. Samo malo više volje sa obe strane i problem može biti ako ne skroz rešen, onda olakšan.
Neće uređeno seosko domaćinstvo, neće dom za stare sa punom zdravstvenom negom, primanja mala, ali u standardima srpske socijalne pomoći ? U zahtevu su tražili stan u gradu ?
Da, u pravu ste. To što neko želi da pokuša da živi negde bolje(zahtev za stan u gradu), ili jednostavno nije baš pri sebi da donosi najbolje odluke je opravdanje da se potencira da se raseljena lica izbace na ulici u 21. veku. Tako je, nije opština/grad kriv nije Republika kriva, narod je kriv, neka živi na ulici ionako nije baš toliko loša klima ovde leti. Samo mogu da dodam sram Vas bilo, sve i da je 100% istina šta ste napisali nadam se da imate malo ljudskosti ako ništa drugo. Nije ovde poenta ko je kriv nego da se reši problem, a rešiv je.
Za razliku od ovih jadnika koji su ver. i rodjeni u Srbiji,znam izbeglice kojima je drzava dala da koriste besplatno stan evo vec 20 godina,dala im posao,zaposlila im sina,imaju penzije vec po 60 hiljada,i sta reci dalje
Gde je lokalna samouprava, ako je zavrsila sa deljenjem oktobarske nagrade?
LJudi na selu zive sa penzijom od 12000 dinara ! Kad bi otisli u grad bili bi u istoj poziciji kao ovaj bracni par ! Zakljucak je da smo svi u problemu a ne samo oni koji se pojave u medijima i traze pomomoc!Nesto je trulo u drzavi Danskoj !!!!!
Pogledaj ukupan broj raseljenih lica u Srbiji i izracunaj koliko je to stanova u uzem gradskom jezgru. Drugo, za smestaj u domu se ceka mesecima gde bi i gospodja dobila adekvatnu negu, a on to dobija prioritetno…
Vazno da ce migrantima davati nase kuce i posao i platu i drzavljanstvo…., a nasi nek spavaju na ulici i skapavaju od gladi…
Boru znam od kad se doselio sa Kosova , dobar covek i veliki neradnik.
Da li postoji ziro racun na koji moze da se uplati pomoc? Ili neki drugi nacin?
Verovatno imaju tekuce račune, ali nisu trazili pomoć u novcu.
da je čovek neradnik, vidi se.
ima više oglasa u kojima ljudi poklanjaju najrazličitiji nameštaj. verujem da bi se lako pronašao i neko da im ga preveze.
facebook grupa citroen C5 srbija je tako volonterski pronašla silan nameštaj, gomilu hrane, garderobe i koječega još i odnela negde nekoj poodici, više se ne sećam gde.