LESKOVAC – Tridesetak metara od  Široke čaršije, odakle dopiru slasni mirisi „Roštiljijade“ dvočlana porodica žudi za koricom hleba i hladom jer kuća u kojoj žive je bez dela krova i stakala na prozorima.

U ovu napuštenu ruinuranu gradsku kuću su se pre dve godine uselili beskućnici Slavica Stojanović (53) i njen sin Dalibor (34), posle dugogodišnje potrage za toplim domom. No, i ovde ga nisu našli.

U kući sa zemljanim podom nema struje ni vode, ni nameštaja. Spavaju na starim dušecima na podu, a u starom crnom šporetu se retko pali vatra jer nema šta da se kuva.

„Sakupljam hranu po kontejnerima, a Dalibor ponekad donese nešto do hrane. Nekada zaradi po restoranima, a nekada isprosi“, priča nesrećna žena.

Prošle zime su potrošli nekoliko naramaka drva, mnogo kartona i stare hartije. „Srećom, nismo se razboleli“, teši se.

Očekuje socijalnu pomoć jer ih je NVO Edukacioni centar nedavno prijavio na svojoj adresi, pomogao im da dobiju lična dokumenta i prijavio ih u Centru za socijalni rad.

„Obećali su pomoć, ali bojim se da ne umrem, a ako umrem, neka se zna da me je ubila Roštiljada jer mi cvili stomak za pljeskavicom“,  priča izgladnela Slavica.