Asprovalta, u prevodu Bela dolina, gradić je po mnogo čemu sličan onima uz obalu Egejskog mora, ali jedan od skukatnijih gde bukvalno možete pazariti sve, od igle do lokomotive i provesti prijatan odmor na peskovitoj širokoj plaži od jednog kilometra, ukrašena dodatno plavom evropskom zastavom  kao priznanje za ekološki čisto more i za kulturno istorijske znamenitosti.

Ovo letovalište čijih se više od 3.000 stanovnika tokom leta uveća za 10 puta, nalazi se u centralnoj Makedoniji, 80 kilometara od Soluna i nedaleko od ostrva Atos. Mesto je nastanjeno vekovima, o čemu svedoči podatak da je u njegovoj blizini rođen antički filozof Aristotel, u mestu Stagira, a poznata ikona Svetog Đorđa istoimene crkve u centru varoši doneta je tu između 16 I 17. veka.

Asprovalta danas omiljeno je stecište i domaćih i grčkih turista, posebno mladih jer je prepuna restorana sa uskusnom hranom, kafića, diskoteka i svim vidovima zabave, a njene senovite ulice oivičene drvoredima pružaju debelu hladovinu i u najvrelijim danima, iako je širok i dugačak trg sav u betonskim pločama.

Ovog vikenda u Grčkoj je praznik. Iako su okolna mesta poluprazna jer je sezona kupanja na izdisaju, u centru Asprovalte i njenim bočnim, trgovačkim ulicama, jedva se prolazi. U restoranima mesta ni za lek, a teško se dolazi i do slobodnog mesta na klupama duž trga.

Među šetačima Srbi i Makedonci, u restoranima, za stolovima, čuje se samo grčki jezik.

“Ovo je dan kada naši silaze sa okolnih sela i sa celom porodicom večeraju. To je dan kada se ne obaziru na račun od 200 evra i kada ostanu do zore”, priča stariji prodavac pečenog klasa od 1,5 evro, jedan od retkih stanovnika Asprovalte koji zna srpski.

Stari grčki trgovci u Solunu i oko Soluna, raspričao se prodavac jer smo kupili tri klasa, znali su dobro da govore srpski jezik jer pre 30, 40 godina Srbi su bili najmnogobrojniji turisti. Današnja omladina govori na engleskom, a ne znam zašto jer ovde Englezi ne zalaze”, pita se Grk dok nas ispraća sa smeškom.

Urpskos tome što uče engleski, Grci se slabo snalaze s tim jezikom, i mladi i stari. Čak i u velikim hipermarketima, pa smo preko gugla morali na grčkom da tražimo začine za jelo, što mladog prodavca, tamo u obližnjoj Vrasni nije potreslo. Pogled preko usnulih očiju kao da je poručivao: “Pa, nismo vas zvali”.

No, vratimo se Asprovalti.

Ovaj gradić, udaljen samo pola kilometra od Nea Vrasne, malog letovališta sa skromnim mogućnostima za provod i sa načičkanom robom na šetalištima ali mirno mesto i za mene sa posebnom draži, noću odaje utisak svetlog velegrada. Lokalne vlasti su sam centar ispunule mnogobrojnim sadržajima, pa ćete tako na ulazu naići na luna park, potom na ograđen sportski teren, a tamo preko puta blisatvih hotela takođe ograđen prostor za igru i rekreaciju dece. Sladoled na točenje na svakom koraku, od 1 do 3 evra, u zavisnosti od količine, kilogram grožđa, slatkog kao med, 1 do 1,5 evro, a ako se za večeru odlučite za giros, a nema mesta za restoranskim stolom, kupite, platite 3 evra, pa tražite malo dalje slobodnu klupu pored ogromne okrugle plave fontane, koja tri godine ne radi.

I nije mi jasno zašto ta fontana ne radi, inače, ružnog izgleda, u vlasništvu grada. I još me nešto svake godine ovde iznenadi, a to je uvela žuta parkovska trava, prekrivena debelim slojem lišća koje nije čišćeno, kako procenjuje oko iskusne domaćice, bar dve nedelje.

“Eto, da takve scene viđamo u Leskovcu, vi biste razapeli vlast a i ova fontana ne bi bolje prošla”, komentariše moj suprug, inače, zamislite, redovni čitalac Jugmedie i njen najveći kritičar.

“Da, istinu zbori”, mislim, ali ne dam mu za pravo.

Nekoliko sati ranije plaža u Asprovalti bila je prepuna, ne baš ono kada peškir nema gde da se spusti, ali neobično puna za grčke široke plaže u ovom delu egejskog biserno plavog mora.

Posle žestokih vrućina kada se hlad nije nalazio ni u toploj vodi, vreme se stabilizovalo na oko 28 do 30 stepeni, sa blagim povetarcem. Kažu, najbolji period. A meni tamo u Nea Vrasni smetaju isti talasi kao u Asprovalti, kao i svakom skormnom plivaču, ali je to i šansa za novu malu avanturu za nas sa životima bez avantura.

Doduše, sama avantura, više udar na džep, doživi se  još pri polasku na more u Grčku, od cene smeštaja, koje su ove godine u proseku skuplje od 20 do 30 posto, kao da su im takozvana studija od zlata. A nisu. Štedljivi Grci u tim studijima, sobama i apartmanima štede na svemu, na posuđu, na običnom sunđeru za pranje suđa, nazovi ogledala u kupatilima su kao dečja igračka od tanke plastike koja ni četkice i pastu nisu u stanju da izdrže. A cena smeštaja za dvoje od 400 do 500 evra za 10 noćenja. I to uprkos tome što je trećina smeštajnih kapaciteta poluprazno.

Kuće kao da su pravili od kartona jer se ni pri niskim temperaturama ne može bez klime, pa su tu još dodatnih i najtežih 50 evra.

Cene u super i hiper marketima slične kao u Srbiji, a izbor robe daleko veći, pa Srbi nisu više paradajz turisti. Samo se to promenilo na bolje.

No, ko je kriv što Srbija nema more i što se do drugih daljih destanacija putuje daleko duže, što, istini za volju srpskom kremu ne predstavlja problem.

Ipak, plava pučina, nemirni talasi i sunce će već sutra odneti mučne misli. A ona nekadašnja – Do Soluna tri somuna više ne važi jer ste od Leskovca do najbližeg solunskog letovališta za tri sata, pod uslovom da nema gužvi na graničnim prelazima.