Strah, tuga i neizvesnost uselio se u dom mladog bračnog para Todorović iz sela Batulovca kod Vlasotinca zbog iznenadnog saznanja da njihov trogodišnjak Lazar boluje od dezmoidne fibromatoze – benignog tumora na levom gluteusu, kojeg ni beogradski lekari ne mogu da operišu.

Reč je o izraslini „tvrdoj kao kamen“, u kojoj se nalazi splet krvnih sudova. Takav slučaj, kako su majci Katarini rekli lekari, prvi je u Srbiji.

Dečak se rodio zdrav i ništa nije ukazivalo na bolest. Veseo po prirodi i druželjubiv, trčkarao je sa dve godine starijim bratom i drugovima po dvorištu i ulicama. A onda se u oktobru prošle godine povredio na toboganu na jednom rođendanu.

„Videla sam da je pao, da se uhvatio za mesto povrede, ali je nastavio da se igra. Deca padaju i povrede se tokom igre, pa se nisam zabrinula. Međutim, kada sam ga uveče tuširala, osetila sam malu izraslinu baš na tom mestu. Odmah sam posumnjala da nešto nije u redu“, priča majka za Jugmediu.

Usledili su pregledi, skeneri i konstatacija na Institutu za majku i dete da je reč o benignoj izraslini, koja se uvećava i koju je udarac aktivirao.

„Mojem suprugu i meni lekari su rekli da ništa nije strašno i uveli ga u operacionu salu. Brzo su se vratili i saopštili da je operacija nemoguća zbog spleta krvnih sudova. Samo su uradili biopsiju, koja jeste pokazala da je tumor benigni, ali ako nastavi da raste može da bude – fatalan.“

Bolest deteta je najveća bol roditelja. Posle te informacije nisu znali gde će i šta će. Hemoterapiju nisu smeli da prihvate jer dete nema karcinom, pa su izlaz potražili u Istanbulu, u jednoj od tamošnjih klinika.

Račun za pomoć malom Lazaru nalazi se na sajtu Fondacije „Budi human“. 

„I tamo se sve ponovilo oko analiza i snimanja, ali lekari su bili voljni da operišu, uz naglasak da će operacija biti rizična i da će, ako sve bude u redu, moj mali veseljak malo vući nogu, koju i sada vuče dok hoda. Neka, samo da bude živ“, priča mlada majka dok joj glas podrhtava.

Todorovići su u Turskoj potrošili sve što su imali od ušteđevine – 5.000 evra. Sada im treba još 30.000 evra za operaciju i prateće troškove. Komšije iz tog i okolnih sela su se organizovale i već prikupljaju pomoć, ali su sume skromne. Javili su se i učenici iz vlasotinačkih škola, kao i iz Leskovca. Ali suma je visoka za siromašni jug Srbije, pa majka apeluje na sve humane ljude da pomognu svojim donacijama koliko mogu.

„Od oktobra meseca život nam se promenio za 180 stepeni. Nekada me uhvati neizmerna tuga i sumnja, ali se trudim da verujem; da često suzno lice krijem od njega i od starijeg sina. On zna da je bolestan, ali govori: ‘Izlečiće me mama i tata’“, priča Katarina i tu staje jer se oseća slabost u glasu.