LEBANE – Ledena ubuđala prostorija sa zemljanim podom, polomljenim nameštajem iz prve polovine 20. veka, a u dnu sobe dete, majka i otac – kao aveti.

Samo se čuje detinji pokušaj da iz majčine prazne dojke izvuče koju kap mleka, bezuspešno, jer tamo, vidi se po reakciji, nema ništa.

„Nema, nema, nisam ništa jela od jutros, gladana sam, gladna legnem gladna ustanem….“, plač prekida majku kojoj izgleda ni samoj nije jasno kako se našla u takvoj situaciji.

Reč je o Miljani Marković (20), njenom vanbračnom suprugu Stefanu Krstiću (20) i njihovoj jednogodišnjoj ćerkici Teodori, prelepom plavom čuperku sa velikim očima, detetu od 8 kilograma, kome se lice izdužilo, a obrazi upali od gladi.

Žive u oronuloj kući u Lebanu, u Ulici Gavrila Principa broj 1. Oni su bez posla i bez socijalne pomoći. Jedina primanja su im dečji dodatak od 3.453 dinara.

Porodici Marković-Krstić pomogla je skromnim iznosom i lokalna samouprava, čiji funkcioneri su, inače, ostali gluvi na naše molbe i apele da pomognu u traženju stana porodici Ljubisavljević, koji poklanja Fondacija „Blic“. Stan smo kasnije pronašli zahvaljujući kolegama novinarima iz Lebana.

Miljana je iz Leskovca i pre zasnivanja vanbračne zajednice radila je u leskovačkim mesarama. Stefan je nesvršeni učenik Specijalne škole. Posla za njega, kao i za mnoge nekvalifikovane radnike u Lebanu bez i jednog preduzeća – nema. Povremeno, tvrdi, radi sezonske poslove.

Ni kuća, sa plafonom koji samo što se ne stropošta i sa zemljanim podom iz koga izbija nesnosni smrad, nije njihova, već vlasništvo desetak njihovih rođaka.

„Trenutno u kući imamo pola litre zejtina, malo brašna, dve kesice supe i kesu makarona. Detetu dajem supu s hlebom, drugo nemam. Ne znam kada sam poslednji put bila sita“, priča mlada majka.

U kući nema kupatila, pa se beba kupa u lavoru, električnog šporeta, frižidera, kreveti su se davno polomoli, televizor je pokvaren…

„Najteže mi je što nismo imali pare da kupimo drva. Skupljam piljevinu dole na strugari pa jednom dnevno naložimo da se malo smlači soba“, veli Stefan koji ni ne zna da objasni zašto nisu uspeli da ostvare pravo na socijalnu pomoć.

U Centru za socijalni rad kažu da su toj porodici nekoliko puta pomagali.

„Da bi dobili socijalnu pomoć majka mora mesto boravka da prijavi u Lebanu. To smo im jasno objasnili. Situacija nam je poznata. Nedavno sam slala patronažnu službu da pregleda dete i nisam dobila negativan izveštaj. U svakom slučaju već danas će otići naš tim i odneti im pomoć u prehrambenim proizvodima“, objašvanja direktorka centra Dragana Gocić Vukadinović.

Kaže da je reč o nestabilnoj zajednici, da je mlada majka do nedavno živela na relaciji Leskovac-Lebane. „Izgleda da ćemo mi morati da im pomognemo oko promene mesta boravka“, kaže Vukadinović.

Od komšija smo takođe čuli da par s detetom živi veoma teško, ali da im povremeno pruže parče hleba samo dve porodice.

„Eeee, izgubili smo mi davo dušu. Zašto? Pa zato što je u svakoj trećoj kući u Lebanu – glad, samo se ljudi stide da pričaju“, komentariše starija komšinica para koji nedeljama sa svojom devojčicom gladuje u oronuloj ledenoj kući u Lebanu.

Problematičan par

Prema poslednjim informacija koje su nam dali komptentni izvori, bračni par je problematičan. Pamti se njihovo učešće u prebijanju mladića iz Bojnika u takozvanoj navalakuši, pa se postavlja i pitanje komptetnosti roditeljstva.

Nadležni iz Centra za socijalni rad jutros rano otišli su sa namirnicima do kuće ovog para, ali u kući nikoga nisu zatekli.

Milica Ivanović