Iz dvadesetak kuća bezimene ulice u Leskovcu svakoga jutra istrči pedestoro dece, jedno drugom do ušiju, više bosa i gola nego obučena, ali vesela i srećna.

Tako bar tvrde njihovi roditelji, babe i dede.

Reč je o ulici u romskom delu naselja Slavko Zlatanović u Leskovcu, tamo gde nema vode ni kanalizacije i gde je put, nalik na sokak, pun zemljanih rupa sa vodom.

„Znam da nas osuđuju što rađamo i čuvamo mnogo dece, ali nama je to u genima, valjda. Mi mislimo da su deca veliko bogatstvo, pa iako živimo na ivici bede, kada se deca razlete po kući, kad se čuje njihova graja, osećamo se veoma blaženo“, priča Dejan Maksutović (29), otac troje dece starosti od 14 meseci do 10 godina.

Samohrana majka Samanta Brvenić (26) ima četvoro dece od devet meseci do deset godina. Živi u kućerku od jedne sobe, od socijalne pomoći, dečjeg dodatka i povremenog čišćenja po kućama.

„Šta ću, rodila se deca muž me ostavio. Ja sam mlada i sposobna da ih čuvam. Garderobu mi daju žene kod kojih čistim, ono što nemaju kupim na pijačnim tezgama gde se prodaju polovne stvari i tako preživljavamo“, priča mlada žena.

Starija deca čuvaju mlađu, a i komšije su solidarne pa se međusobno pomažu.

Razgovaramo nasred ulice sa starijim meštanima dok deca trče okolo. Vešto preskaču bare koje su popunile rupe posle kiše. Ipak, deca su – deca, zamažu se, a vode nema.

„Ja imam sedmoro dece i žao mi je što nisam imao još. Ženska deca se udala i otišla, a sinovi napravili svoje kuće, pa smo ostali samo s najmlađim. Nekako nam je sada kuća prazna“, objašnjava stariji čovek.

Greh je, kaže, kod Roma – abortirati. Deca se rađaju onoliko koliko bog želi.

Pet stotina metara ispred ove, u dve isto tako kratke ulice, gotovo sa istim brojem domaćinstava, ni jedno jedino dete. Praznim i sumornim sokacima prođe po koja starija žena sa hlebom i mlekom u kesi.

A nije uvek bilo tako u tim uličicama. Iz svake kuće se čuo žagor makar po dvoje dece. U međuvremenu su deca porasla, završila škole, iselila se u Grčku, Australiju, Beograd…Neka su ostala u gradu na Veternici, ali ne žive sa roditeljima. Svoju decu dovode u stari kraj samo vikendom, da se uz roditeljski ručak odmore od trčanja za svojom decom.

Milica Ivanović

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva