Reka Vlasina 2013. godine, nadgledao sam kupalište i kada se sve učinilo da će biti miran dan, začuo se poziv u pomoć. Nedaleko od brane davila se devojka – ovo je samo jedna u nizu intervencija u kojoj se našao tridesetosmnogodišnji Dalibor Jović, spasilac sa deset godina staža.

I dok se još uvek čeka odluka da li će se zbog epidemije korona virusa uopšte otvoriti sezona kupanja na takozvanom “Vlasotinačkom moru”, spasioci, nekadašnji i sadašnji, prisećaju se svojih podviga sa najposećenijeg kušpališta na otvorenom na jugu Srbije. U sezoni kupanja na otvorenom, spasioci su postali dragoceni, naročito kada stižu crne vesti sa kupališta.

“Hladna glava, godine treniranja plivanja, odlučujići su u ovom zanimanju da se preteknu sekundi bez daha davljenika. Nečiji život je u tvojim rukama, moraš u svakom trenutku da ostaneš pribran i reaguješ u korist žrtve”, navodi ovaj Vlasotinčanin.

Šepurenje po plaži, kako kaže Dalibor da ga mnogi zamišljaju, to nije, već odgovoran posao, koji zahteva i pribranost, ali i veštinu. I u to se sam uverio prvog radnog dana.

“Moj prvi radni dan 28. Juna 2005. godine, na Vidovdan, i odmah prva intervencija. Spasili smo dete od 10 godina koje je maltrne bilo bez vitalnih funkcija i morali smo primenjivati oživljavanje do dolaska hitne pomoći”, priseća se Jović.

Dve godine kasnije spasioci na Vlasini nisu imali tu sreću. Nepredvidive situacije često ne biraju vreme i mesto, pa se tako sa najrazličitijim susretao i Dalibor u više od 30 intervencija koje ima iza sebe. Nažalost, nisu bile sve sa srećnim krajem.

“Dečak od 12 godina se leta 2007. nije izvukao, i pored svih naših napora da ga spasimo”.

Pravi izazov za spasioce su svakako prirodna kupališta za razliku od bazena. I Dalibor upravo na takvom ima desetogodišnje iskustvo. Spasilaštvom na reci se bavio od davne 2005. do 2014. kada je i prekinuo iz, kako tvrdi „političkih razloga“ kada je izbačen jer navodno nije imao stranački knjižicu.

“Ponosno mogu da kažem da sam sve vreme bio najobrazovaniji i stručno najosposobljeniji spasilac na teritoriji Vlasotinca. Pored završenog Fakulteta za sport i fizičku kulturu imam licence i sertifikate iz oblasti spasilaštva na vodi, a dobitnik je nekoliko priznanja od  opštinskog štaba za civilnu zaštitu zbog spašavanja ljudi od sigurne smrti”, ističe.

Osim obuke i dobrog plivačkog iskustva, za spasioca je najbitnija dobra volja da se pomogne. Ovo vodi i ovog heroja, ali i mnoge druge koji čuvaju Vlasotinčane na obalama tokom leta, a na kupačima je da im u tome ne odmažu.

Pred početak nove sezone (ako do nje uopšte dođe), upozorava:

NIJE SRAMOTA REĆI DA SI NEPLIVAČ

„Do davljenja dolazi i zbog toga što je neplivače sramota da kažu da ne znaju da plivaju. Često se desi da grupica od par njih uđe u vodu. Tu uvek postoji jedan od njih koji ne zna da pliva. Društvo ga izaziva, i on u želji da se dokaže, krene da pliva i tu dolazi do davljenja”, objašnjava Dalibor i apeluje na sve neplivače da o tome obaveste dežurne spasioce, kako bi više pažnje obratili na njih.