Ulazimo u petu godinu postojanja Bitke za Vlasinu. Grupe koju su osnovali ljudi koji se godinama nisu videli, živeli na različitim stranama, a neki se nisu lično ni poznavali. Ne baš mladi da je svet pred njima, ali ni dovoljno stari da prepuste tlo na kome su rođeni: stranim trgovcima, domaćim nakupcima i lokalnim prodavcima sopstvene dedovine.

U Jevanđelju po Luki , kada su Isusa vodili ka vaskrsnuću on reče svojim dželatima Oprosti im oče, ne znaju šta rade.

I ovi lokalni prodavci tla po kome hodaju ne znaju šta rade. Niti imaju svesti da će i njihova deca tu izumreti bez kapi ostavljene vode svojoj deci. Neće imati ni toliko da cvet na grobovima poraste, niti grumena čiste nepreorane zemlje da im se kosti prekriju.

I odbranila je Bitka, zajedno sa Dadinčanima i aktivistima širom Srbije koje je mobilisala, poslednje parče Rupske reke.

I njeni članovi bez ikakve finansijske dobiti ili očekivanja su provodili sate i sate čitajući zakone koje niko ne poštuje; šaljući tužbe i ostala pravna akta ka institicijama koje podsećaju na one u kojoj Ciganović iz Boljeg života, masna od bureka, trpa po fasciklama.

Nisu ih ometale ni bolesti niti pretnje kojih je bilo, ni sati provedeni na poslu. Cilj je bio podići svest naroda koji je sebe spremio za odumiranje. A nema kobnije presude smrti od neznanja jer ono stvara bezvrednu masu bez ikakve svesti i savesti.

Zadnjih meseci Bitka intenzivno podržava mladost novog veka koja se digla i traži svoju budućnost. Ona ne živi za memljive kancelarije jer su ova deca pametna da bi očekivali milost i bila spremna na ucenu.

Ova deca znaju da čitaju zakone, da koriste nove veštine digitalnog doba, sve ono što memljivi činovnici ne da ne znaju, već nemaju svest da uopšte to i postoji.

Zadnjih meseci ustalasala se i minihidroelektranama  priklana Vlasina jer su članovi Bitke otkrili da nekoliko fosni sa malo gvožđa košta million i sedamsto hiljada dinara; da zamena nekih prozora košta kao zastakljivanje Ermitaža; i da je prosto neverovatno a da se ti, koji kroje budžete, ne zapitaju da li smatraju da su svi Ćaci? I da li misle da ne postoje ljudi koji čitaju? I da li imaju svest da potkradaju sebe i svoju decu, jer država to su oni? Da li im pada na pamet da se pacijenti upisuju za rutinske dijagnostičke preglede po nekoliko meseci unapred jer nema para da se modernizuje zdravstveni sistem?

A uskoro, kako je prosveta potcenjena i ponižena, neće biti ni onih koji će decu naučiti da čitaju i sabiraju. Prošle godine na fizici i hemiji  jedva da su skrpili po nekog da upiše. Pa neće deca da dozvole da ih siledžije, koje znaju da sabiraju tako da nekoliko fosni i par šipki koštaju kao njihove dvogodišnje plate, više ponižavaju.

I ne mogu ti isti da ukapiraju šta je IP adresa, i da postoje veštine koje se koriste da se njenim tragom dolazi do onog ko izdaje naloge.

Džaba im sve. Od masnog bureka razapetog po predmetima ne mogu da se odviknu.

Dolaze nova deca i Bitka za Vlasinu sa njima tek počinje borbu jer smo mi zakletvu dali njoj: Vlasini i zemlji sa koje se njeni potoci slivaju.