Prošlog utorka gledao sam pozorišnu predstavu LNP „Bizarno“.  Sačekao sam dva, tri dana da mi se utisci slegnu, da ne bih o skandaloznom događaju kojem sam prisustvovao, naprečas iznosio svoja gledišta, jer onda se i najčešće pogreši.

U međuvremenu, pročitao sam, pozorišni tekst „Bizarno“, koji je napisao Željko Hubač, jedan od naših najboljih dramskih pisaca. Zatim sam uz  pomoć Jugoslava Tomića stupio u kontakt sa Željkom Hubačem i sa njim obavio dug razgovor o samom tekstu, kao i o postavci „Bizarno“ na maloj sceni „Raša Plaović“, Narodnog pozorišta u Beogradu, koju sam imao prilike da odgledam u kasnu jesen ili početkom zime, ne sećam se tačno, još 2014. godine (samo da bih video maestralno igru prvaka drama Nacionalnog teatra Igora Đorđevića).

Tekst drame „Bizarno“, čiji podtekst glasi: „Smešno-tužna priča sa tragično-bizarnim posledicama za pet glumaca i petnaest lica“, je sjajan tekst koji se čita u jednom dahu, očaravajući i fascinirajući vas u svojoj surovoj istinitosti. Za ovaj dramski tekst Ž. Hubač je dobio brojne nagrade, a tadašnji v. d. direktora Drame ocenio je da Hubačev tekst, predstavlja „krunu njegovog dosadašnjeg dramskog stvaralaštva“. Leskovačkom Narodnom pozorištu gospodin Hubač je poklonio svoj tekst bez ikakve finansijske nadoknade. Tek toliko da se zna.

Ovaj tekst, koji je pred vama, nije moja kritika odigrane predstave „Bizarno“ na sceni LNP, već samo moj protest i vapaj nadležnim ljudima u Ministarstvu kulture, načelnici za školsku upravu Jablaničkog regiona, leskovačkoj prosvetnoj inspekciji, načelniku društvenih delatnosti Leskovca, roditeljima, tj. svima onima koji vode, na bilo koji način, računa o školovanju i vaspitanju đaka iz osmogodišnjih leskovačkih škola, naše DECE!?

Skandalozno i neprimereno je, ravno zločinu iz niskih pobuda, da deca tog uzrasta, iz osmogodišnje škole „Josif Kostić“, budu dovedena da gledaju „Bizarno“ na sceni LNP. Nisam paranoik koji, što bi klinci rekli, „diže frku“, niti sam neka moralna gromada, još manje moralno bezgrešan, niti vođa kluba „leskovački nevini puritanci“,  ali dovesti decu, uzrasta od 12 do 15 godina, da gledaju pozorišnu predstavu koju u svojoj najavi za premijeru novinar (koji redovno piše o pozorišnim dešavanjima u Leskovcu i koji je u isto vreme i glumac u samoj predstavi) definiše kao: „Tuče, silovanja, oružje i motor na sceni, samo su sekvence sa predstave „Bizarno“ po tekstu Željka Hubača čija će se premijera odigrati sutra u 20 časova na sceni Narodnog pozorišta u Leskovcu, a karte se neće prodavati mlađima od 16 godina“ (28.januar2016. godine). Da, dobro ste pročitali, ali nije zgoreg da ponovim: „Karte se neće prodavati mlađim od 16 godina“.

Zašto tako piše? Zato što u prvoj sceni komada (brojao sam do 17 pa prestao) ko zna koliko puta glumci vrlo sočno i glasno pominju muško-ženska spolovila iliti reč k…c i reč p…a; zato što, u toj istoj prvoj sceni, deca od 12 do 15 godina mogu da vide autentičnu, blago fingiranu, scenu snošaja, koitusa, ili što bi u svakodnevnom govoru rekli j….a i striptiza! Druga scena komada ne obiluje toliko vulgarnostima i prostaklucima, ali već u trećoj sceni se nastavljaju, uz dodatak klozetskih metafora, i prostakluci, vulgarnosti i skaredenosti koji dečju psihu u toj meri bizarno kontaminiraju da je To „zločin sa predomišljajem“ za koji su njihovi nastavnici jedini i izričiti krivci!

Kako je mogao direktor škole da dozvoli da „njegovi“ đaci, deca uzrasta 12–15 godina, gledaju ovakvu pozorišnu predstavu; koji su to nastavnici osmogodišnjih škola predložili da se Ova predstava gleda; kako su se osećali, među svojim učenicima, gledajući sve To nasilje, scene koitusa i striptiza, te slušajući sve Te najprizemnije psovke, prostakluke i klozetske metafore? Dali ih je bilo (direktora i nastavnike) Stid, Sramota i Sram; da li su se bar malo zacrvenili, tu među svojim učenicima i zapitali se: „Šta nam bi da decu dovedemo na ovakvu pozorišnu predstavu?“ Kako je moguće da niko od direktora do nastavnika škole nije ranije, pre nego što će dečicu dovesti na predstavu „Bizarno“, pogledao dotični dramski komad i shvatio da on nije za decu tog uzrasta, da je novinar – glumac iz predstave upozorio, u svom tekstu: „Karte se neće prodavati mlađim od 16 godina“.

Dovesti dečicu na predstavu „punu dramaturškog naboja krvi, sperme i suza“ za koju rediteljka beogradske predstave „Bizarno“ Snežana Trišić, kaže: „Hubačev tekst provocira neke ključne fenomene i probleme u našem društvu.“ Posle njene izjave valjda je postalo sasvim jasno o kakvoj se pozorišnoj predstavi radi i zašto na njoj nema mesta deci od 12–15 godina. Greota za svu tu decu koja su, možda, prvi put bila u pozorištu na predstavi za odrasle i suočila se sa svim tim bizarnim prostaklucima, klozetskim metaforama; svim naših traumama i tektonskim poremećajima u ovom društvu.

Međutim, kako se uvek nađu veliki „poznavaoci“ dece koji će reći kako deca u porodičnom okruženju, na ulici, u samoj školi ili školskom dvorištu čuju i dožive još gore stvari nego gledajući pozorišnu predstavu „Bizarno“, i biće ametom u pravu, što znam i ja. Ali, ne moraju i u pozorištu, Talijinom hramu, kulturnoj instituciji prvog reda, da dožive bizarnu kontaminaciju duše uzrasta od 12 do 15 godina. Zato, direktor i nastavnici škole moraju da odgovaraju za ovaj skandal, ako ne pred sudom pravde ono moraju da se za njih pobrinu čike u belim mantilima. Treće im nema!

Nažalost, mislim da i sada džaba krečim i da će ovu bruku pokriti snegovi, ruzmarin i šaš, iz jednog jedinog razloga, „Što vrana, vrani oči ne vadi“, ili u novogovoru: „Budi naš, pa radi šta znaš; samo jaši, mi smo naši“. I dokle god budu važila ova pravila: da se na rukovodeća mesta po školama i ustanovama kulture postavljaju poslušnici vladajuće partije; da nastavnici u školama i upošljenici u ustanovama kulture budu primani u radni odnos jer imaju člansku kartu stranke koja je na vlasti, dotle ćemo skapavati u kulturnoj žabokrečini; gubeći, polako, ali sigurno, svoj indetitet kao narod i nestajući kao država.

Osećam potrebu, radi istine i pravičnosti, da kažem: U tekstu „Bizarno“, autora Željka Hubača, nema ni na jednom jedinom mestu gde se spominje reč k…c, a samo na jednom jedinom mestu se spominje reč p…a; dok klozetskih metafora nema ni u naznakama! Tih prostakluka i vulgarnosti nema ni u beogradskoj izvedbi pozorišnog komada „Bizarno“. Ne znam zbog čega ovoliko nepotrebnih prostakluka i vulgarnosti ima na sceni LNP u predstavama. Ali, ovo je Leskovac, brale!

dr Vjačeslav Nešić