Da li ste znali da je Leskovac između dva rata imao petnaestak novina i časopisa od kojih su dva bila u boji? Da li ste znali da je grad na Veternici imao više pisaca i više objavljenih knjiga tokom godine nego što to ima danas?

Ovo su samo neka od pitanja koja se kriju u danas pristiglom originalnom blagu od starih knjiga, časopisa, novina, zapisa iz školskih dokumenata, od kojih su neki iz 19. veka, zatim iz prepiske leskovačkih fabrikanata i tada poznatih ličnosti.

Ovu vrednu kulturnu i istorijsku građu videli smo u gepeku automobila Narodnog muzeja koju je direktor Nebojša Dimitrijević pažljivo izvlačio.

“Reč je o neprocenjivom kulturnom blagu u kome se krije deo do sada nepoznate istorije Leskovca i ono što je najvažnije, ovo je samo deo tog blaga”, kaže Dimitrijević, kome glas podrhtava od sreće.

This slideshow requires JavaScript.

Reč je o zaostavštini Sergeja Dimitrijevića, pravnika, istoričara i numizmatičara, jedanog od najzaslužnijih za osnivanje muzeja u Leskovcu i njegove prve zbirke. On je, naime, poznat po velikom broju prikupljene kuluturno istorijske građe o Leskovcu, od 17. veka, pa sve do svoje smrti, u drugoj polovini 20. veka.

“Bio je neumorni istraživač i jedan deo te građe je zadržao za sebe, a posle njegove smrti sve je ostalo njegovom sinu Milunu Dimitrijeviću, jednom od naših najistaknutijih astronoma, koji je jedno vreme bio i Savezni ministar za nauku i tehnologiju. Naslednik je rešio da deo te zaostavštine pokloni Leskovcu”, priča Dimitrijević.

This slideshow requires JavaScript.

On je sa saradncima iz muzeja juče bio kod Sergejevog sina gde je preuzeo svega jednu petinu originalnih dokumenata namenjenih leskovačkom muzeju, koliko je moglo da stane u gepek i na pod suvozača.

“To su fantastične stvari gledajući samo ovlaš. Mogli ste da vidite da je Leskovac imao nekoliko novina, da je čuveni bioskop ‘Slavuj’ izdavao svoje novine gde je reklamirao filmove na repertoaru, imate magazin ‘Reviju’ iz 1939. godine, štampane u boji  sa sadržajem o najaktuelnijim temama, o modi, kinematografiji, politici, reportaže iz Njujorka, pisalo se o problemima u Kini, o fašističkoj Španiji. Jednostavno, Leskovčani su bili mnogo više povezaniji sa svetom nego što možemo da pretpostavimo gledano s ove distance”, objašnjava Nebojša Dimitrijević.

Iz gepeka izvlači knjige, čiji su autori žene, Leskovčanke, a pisale su o kulturi, obrazovanju, ponašanju, sve što je trenutno bilo aktuelno, ali i časopis “Đački napredak” iz 1905. godine, nalik na današnji “Politikin zabavnik”, koji je izlazio dve godine. Tu su i originalni brojevi lista “Vlasina” i “Privrednik”, ali i jedna beleška o Vlasotincu  iz 1897., računi leskovačke crkvene opštine, a i mnoštvo je brojeva čuvenih novina “Leskovački glasnik”, kojima će se popuniti postojeća zbirka. Zanimljivo je, takođe, da je u Leskovcu izlazio i list “Sport”, koji se našao u gepeku.

“Iz ovoga se može zaključiti, kao što je i u  našoj postavci, da je Leskovac bio grad kulture, prosvete, kafana i zabava, ali iznad svega grad privrede, jedno mesto koje otvara veliku nadu i perspektive, grad koji je živeo punim plućima”.

U reklamama štamparije “Pokret”na primer, o Leskovcu se piše kao jednom od industrijski najjačih, najmodernijih i najnaprednijih gradova u Kraljevini, a posebno upada u oči da se o Leskovcu piše kao “Srpskom Mančesteru”, a ne – malom Mančesteru.

This slideshow requires JavaScript.

“To je samo deo onoga što sam video iz ove petine, a ko zna šta ćemo još dobiti iz Sregejeve zaostavštine. Nama predstoji posao na sređivanju ove građe, određivanje šta je za muzej i za obogaćivanje naših postavki, šta je za biblioteku, a šta za Vlasotince. U svakom slučaju sam veoma srećan i očekujem mnogo novih saznanja, koja će, najverovatnije, promeniti deo istorije našeg grada koji je bio deo sveta i tako se ponašao”, zaključuje direktor leskovačkog muzeja Nebojša Dimitrijević.

Inače, Evropska muzejska akademija potvrdila je juče da je muzej iz Leskovca, kao dobitnik “Živa”, nagrada za najbolji slovenski muzej, direktno ušao u finale za najbolju evropsku postavku, odnosno, muzej.

This slideshow requires JavaScript.

“Nadam se da i mi imamo šanse iako ne možemo da se takmičimo ni sa Narodnim muzejem Srbije, a kamoli sa velikim evropskim muzejima, ali oni gledaju u kom se društvu funkcioniše i sa kolikim sredstvima napravite jednu dobru postavku, pa je tako prošle godine nagradu dobio jedan od manjih muzeja iz Danske”, objašnjava Nebojša Dimitrijević.