U vreme Božića ostali su u zapisu, dok sam službovao u selo Kruševica i iz detinjstva u rodno selo Dejan, zaseok Predanča mnogi obredni običaji vezani za današnji dan BOGOJAVLJANJE ili kako smo u planinskim selima pominjali VODICE. U napisanoj knjizi „BOŽIĆNI OBIČAJI U VLASOTINAČKOM KRAJU“, ostalo sa moje strane kao istraživača etnologa-nastavnika u seoskim školama i rodnog kraja   zapisa iz 20. i 21.veka.

Prema kazivanju Ivanović Jovana iz sela Kruševica kod koga smo stanovali i sa sinom izvodili sve božićne običaje, rođenog 1926.godine, između dva svetska rata, u mladosti su krst bačen na potesu Orače reke Vlasine, svi plivanjem tražili, da bi onaj ko ga je našao, odnosio se u kruševačku crkvu.

Krst stoji u u crkvu u vodu da bi onaj ko želi da ga nosi plati za njega, ko je bolešljiv da tokom godine ozdravi.

Pre toga, sa krstom, koga su iz Vlasine izvadili i stavili u vodu u crkvu, meštani iz sela tri puta opkole crkvu sa pevanjem sveštenika obredne crkvene pesme vezane za Božić.

Prema pričama starijih Kruševčana u nekim godinama “krst“ se dobijao „izvlačenjem“  slamke, a ne plaćanjem, kao u neka druga sela.

U planinskim selima u 20. veku u vlasotinačkom kraju, mi kao deca smo se preticali ko će po velikom snegu da u malama zaseoka Predanča, sela Dejan prvi sa testijom ode na kladenac za vodu od drugih iz druge male, prvi zakiti kladenac bosiljkom i ženkom.

Tu vodu piju svi ukućani kroz bosiljak, da tokom cele godine  u porodici za zdravlje.

U vreme momkovanja u 20. veku, po veliko selu smo odlazili u selo Javorje, gde su VODICE-BOGOJAVLJANJE, bila seoska slava, a i igranka.

Toliko je bilo velikog snega, da smo svi mi muškarci, tapkali sneg nogama, kako bi se moglo uz harmoniku igrati narodna kola. Na taj dan s3 u selo Javorje okupljala omladina iz Kozila, Javorja, Jakovljeva, Zlatićeva, Dejana, Dobrog Polja.

Uveče jedne godine, tog dana je Dušan Milić, na VODICE-BOGOJAVLJANJE, uvodio struju u kuću, pa smo nastavili sa igrankom noću u njegovoj kući i pili grejanu rakiju, kako bi se malo ugrejali. Bile su velike hladnoće u tom vremenu 20.veka.

Prema pričanju vodeničara-valjača solunca, na VODICE kada su u okolnim selima Jakovljeva, živeli Turci ovaj hladan dan turske žene – bule, 19. decembar su ovako VODICE komentarisale: „Dok vi slavite VODICE, naša deca od hladnoće krv seru“!

Treba napomenuti da u vreme komunističke ideologije, svaki verski praznik i obredi van kuće su bili zabranjivani malo niže u selima okolo Vlasotinca. Ljudi su na prozorima stavljali čerge-ćilime, jer se „kršenje“ zakona skupo plaćalo, a bilo je slučajeva da se išlo po KAZNI na Goli Otok!

Danas u 21. veku više u  planinskim selima i nema ljudi, sve uraslo u korov, kuće ruinirane, pa su ostala samo sećanja i moji zapisi u objavljenoj knjizi, kao sakupljača narodnih umotvorina u vlasotinačkom kraju.

Jedini trag je ostao da se toga dana prave PITIJE od svinjskog mesa, kao i PLIVANJE za ČASNI KRST u reci Vlasini u Vlasotince.