Po nekom nepisanom pravilu kad dvojica Pustorečanina dogovaraju susret u Leskovcu mesto susreta je najčešće u kafani Radan, na početku ulice Južnomoravskih brigada. Još ako je tema susreta fudbal, onda računajte da je Radan sigurna opcija. Upravo na taj način dogovoren je i sastanak sa Bogoljubom Ranđelovićem, koga u bojničkoj opštini pa i šire znaju pod nadimkom Sadik.

Nekadašnji centarfor bojničke Puste Reke koji je prvi od fudbalera poteklih iz ovog kluba, a prema nekim informacijama za sada i jedini, imao internacionalnu karijeru.

Bogoljub Ranđelović rođen je u selu Crkvica, par kilometara udaljenom od Bojnika, i kao i svi klinci prve fudbalske korake načinio je u Pustoj Reci.

U razgovoru o fudbalu koji se tada igrao Bogoljub kaže: Jednog dana pozvao me je Zoran Mitrović Budža, iz Kacabaća, koji je kao igrač Dubočice karijeru nastavio u Majdanpeku i rekao mi da je Majdanpek zainteresovan da dođem i igram kod njih. Posle par razgovora prihvatio sam poziv postao igrač ovog tada srpskoligaša – gde je nekoliko godina igrao sa zemljakom Mitrovićem koji je karijeru završio u tom klubu.

Pošto je u Majdanpeku postizao dvadesetak pogodaka po sezoni, interesovanje za njega pokazao je Pelister iz Bitolja gde odlazi prvenstveno iz porodičnih razloga i igra vrlo uspešnu polusezonu u Drugoj ligi tadašnje Jugoslavije.

Sledeća stanica Ranđeloviću postaje Skoplje i ekipa Vardara u kojoj će odigrati blizu sto prvenstvenih utakmica u najvišem stepenu takmičenja tadašnje države.

Jedne večeri, posle utakmice na kojoj sam postigao het-trik, dobija poziv da karijeru nastavi kao internacionalac u ekipi Pierikosa u Grčkoj u kome ostaje punih devet sezona.

U klubu koji nije sam vrh grčkog fudbala prema njegovim rečima postiže prosečno devetnaest pogodaka po sezoni a jedne godine postaje i treći strelac lige.

Po okončanju karijere, kaže Ranđelović, bio sam trener u klubu nekoliko godina, vodeći gotovo sve kategorije igrača.

Na pitanje da li je moglo da bude više pogodaka na njegovom kontu, odgovara: Sigurno da je moglo, ali neka to bude zanimljivost za vaše čitaoce, ja nikad nisam šutirao penale, sve golove postigao sam iz igre.

Završavajući razgovor u društvu Srbe Minića, vlasnika kafane i jednog od ljudi bez kojih se fudbalski život leskovačke Sloge ne bi mogao zamisliti i nekadašnjeg saveznog fudbalskog sudije Perice Cvetkovića, za čitaoce Jugmedie reći ćemo i da, ukoliko ima onih koji to nisu znali, u Paraliji, omiljenom letovalištu ljudi sa juga Srbije, postoji restoran u kome se može naručiti leskovački roštilj.

Vlasnik restorana i apartmana, je upravo naš sagovornik Bogoljub Ranđelović, koji je po završetku fudbalske karijere odlučio da se posveti turizmu i ugostiteljstvu i u tom poslu takođe uspešno pronašao sebe.