Profesor informatike i računarstva Bojan Aleksić danas je preuzeo funkciju direktora Gimnazije u Leskovcu, a na rešenje aktuelnog ministra prosvete čekalo se samo dve nedelje. On je prvi direktor škole koji je podržavao zahteve učenika u njihovoj borbi za pravdu, što se u kolektivu doživljava kao mala pobeda većine zaposlenih.

Aleksić, koji ima 25 godina radnog staža, dobio je jednoglasnu podršku Školskog odbora i većine kolega, pa na konkursu nije bilo problema.
U razgovoru za Jugmediu kaže da to ne doživljava kao trijumf, već kao obavezu da se u školi uspostavi normalna komunikacija i reše infrastrukturni problemi.

„Bio sam na strani učenika koji su se borili za pravdu, mada se nisam slagao sa blokadom škole i to oni znaju“, ističe Aleksić.

Iako se po čaršiji spekuliše da će, poput mnogih direktora, postati član SNS-a, on to odlučno demantuje.
„Nisam član nijedne stranke i neću biti dok god budem na ovoj funkciji, pa ni posle nje. Mislim da politici nije mesto u školi, ali ono što je neophodno jeste dobra saradnja sa lokalnom samoupravom, jer od njih zavisimo“, naglašava i dodaje da pre konkursa nije imao kontakte sa gradskim vlastima.

Finansijsko stanje je prilikom primopredaje zatekao u solidnom stanju, Gimnazija ima dobar nastavnički kadar, ali postoji niz problema koje treba rešiti.

„Čekaju nas, međutim, drugi veliki poslovi“, kaže Aleksić.

Najveći problem je krov koji prokišnjava u čak pet učionica s desne strane, nekoliko kabineta i delu hodnika, zbog čega učenici imaju dvosmensku nastavu, a deo učenika Ekonomske škole, koja je u istoj zgradi, raspoređen je u dve škole.
„Zbog prokišnjavanja u dve učionice letos je saniran krov. Nažalost, ispostavilo se da to nije dobro izvedeno, pa je problem postao veći“, objašnjava on.

Za sanaciju škole korejska firma „Jura“ dala je donaciju od blizu 2,5 miliona dinara, ali direktno izvođaču radova – firmi „Standard“.

Više od dve decenije problem su i WC-i, posebno učenički, ali i same učionice gde su oronuli parketi i nedostatak inventara. I to je, kaže, problem koji čeka rešenje direktora. Međutim, najpre treba rešiti onaj glavni – poremećene međuljudske odnose.
„Vrlo sam ponosan na veliku podršku u kolektivu. Napravljena je pozitivna atmosfera. Pokušaćemo da što pre vratimo dobru komunikaciju među učenicima i nastavnicima i, naravno, između direktora i nastavnika. Moramo je podići na viši nivo jer je u prethodnom periodu bila poljuljana.“