Odbornik u Skupštini Leskovca GG “Svi za jednog, jedan za sve“ Bojan Stanković zatražio je danas raspravu u lokalnoj skupštini o bogatoj istorijskoj u kulturnoj zaostavštini porodice Teokrović u Vučju, uz ocenu da je nad tom zaostavštinom izvrešn – terorizam.

Njegov predlog nije usvojen uz obrazloženje da se već radi projektno-tehnička dokumentacija o rekonstrukciji čuvene jedinstvene vile u raspadanju predratnog industrijalca Laze Teokarovića, ali je on u tri minuta obrazložio svoj predlog.

„Nije problematična samo vila Teokarovića, već celokupna zaostavština. Porodica Teokarović je ostavila dubok trag u istoriji Vučja, privrednim, kulturnim i humanitarnim radom. Ostavili su zaostavštinu koja svedoči o bogatom periodu o istoriji Vučja. Danas je njihovo nasleđe ugroženo neodgovornošću vlasti, a nedostatkom svesti o očuvanju kulturno istorjskih spomenika. Zaostavština Teokarovića danas je u alarmantnom stanju. Nad njom je izvršen kulturni istorijski, ali i urbanistički terorizam od strane trenutne vlasti“, kazao je između ostalog Bojan Stanković.

On je dodao da je fabrikaTeokarovića mogla da bude pretvorena u muzej industrijske baštine, dok hidrocentrala na Vučjanki nije dobila pažnju kao spomenik kulture. Takođe je upozorio da vila Teokarovića preti da se uruši.

„Iz nje je odneto 500 kilograma zlata posle 1945. godine i još mnoge vrednosti“, kazao je optužujući da lokalnu samoupravu da nije pokazala interesovanje za ovaj arhitektonski biser, te da se na taj način Vučjanci odriču prilike za razvoj turizma.

On je apelovao na lokalnu samoupravu da što pre krene sa sanacijom i promocijom zaostavštine Teokarovića.

Šef Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj Saša Mladenović objasnio je da je, zajedno sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Niša realizovan projekat, koji je odobrilo Ministarstvo kulture, s kojim je snimljena sva zaostavština u Vučju, te da je pokrenut postupak za status kulturnog dobra.

Porodično zlato Laze teokarovića ponela je iz kuće njegova supruga još 201941.godine. Bežeći kroz noć, atomobil je skliznuo s puta i kofer sa nakitom je izgubljen. (Izvor: Svetalana Velmar Janković, rpđaka Teokarovića).

„Grad je raspisao i sproveo nabavku i zaključio ugovor o izradi projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju vileTeokarovića. Taj projekat se radi sa Zavodom za očuvanje spomenika kulture. Predviđeno je da se vili u potpunosti vrati stari sjaj, ali ne samo vili, već i ceo kompleks, sa terasom, bazenom i parkom“, istakao je.

Inače, vila o kojoj se govori je vlasništvo Laze Tekoarovića iz Leskovca, jednog od trojice braće tekstilnih industrijalaca, za koje je međunarodna štampa pisala između dva velika rata da su zajedno bogatiji i od samog kralja Aleksandra Karađorđevića Prvog.

Pored te vile, građene krajem tridesetih godina prošloga veka u alpskom stilu i sa kamenom iz Italije, Laza Teokaorović je sa svojom suprugom i malim i jedinim sinom, koji je kao odrasli momak poginuo u Maroku u saobraćajnoj nesreći, imao još dve vile, jednu porodičnu, preko puta ove koja se urušava, odnosno, pored same živopisne Vučjanke, okružene raskošnim vrbama.

Propadanje najlepše vile u Vučju počelo je sredinom poslednje decenije prošloga veka.

Laza, koji je kako piše Svetalana Velmar Janković, da je bio veliki gospodin i izuzetno obrazovani čovek, a njegovi još živi savremenici da je bio gazda kakvog Srbija nije videla, mereći po dobroti, poštovanju radnika i po humanosti.

Laza se iz Leskovca preselio u Vučje zbog mekane vode za pranje vune, od kojih je pravio štofove bolje i od onih iz Engleske, gde su tri brata Teokarovića zavšili fakultete.

Sagradio je tekstilnu fabriku u centru varoši i od sela napravio mali gradić. U centru te fabrike je takođe još jedna vila, poslovna, ali njena lepota je i danas pleni, iako se i ona polako urušava. Napravio je niz malih kuća za radnike u centru, dvospratnu dugačku dvospratnu zgradu sa stanovima, koja je kompletno urušena, kao i menzu za radnike, takođe dvospratnu, i ta zgrada je u dobrom stanju.

Još dok je njihova majka Vana bila živa, braća Teokarović su podigla crkvu iznad Vučja, koju su predali crkvi, pa je ona danas najočuvanija zaostavština Laze Teokarovića, koji je posle rata sa braćom robijao 10 godina. Umro je u Parizu sedamdesetih godina.