Redakciji Jugmedie javila se žena iz Leskovca dan posle našeg teksta u kome smo istraživali navode roditelja i njihovih rođaka da novorođene bebe dobijaju visoku temperaturu, ili  sepsu, kao posledicu, te da se prebacuju u UKC Niš. Nadležni iz obe bolnice Leskovac i iz niške klčinike su demantovali te navode.

Pismo tetke bebe prenosimo u celini:

„Iako sam mnogo puta želela i imala toliko razloga da vam pišem po raznim osnovama, pre svega za obrazovanje, za torture koje je moje dete doživljavalo u svojoj osnovnoj školi, kako su se  ponašali,i kako se i danas ponasaju svi oni koji u takvim ustanovama treba da služe za primer i koji treba da im budu uzor i podrška, odustajala sam zbog svojih moralnih načela koja su na kraju uvek pobeđivala i zbog svog uverenja da si ono sto nosiš u svom srcu,svojoj duši i glavi. I da je svaki odnos prema nekome rezultat njegove sopstvene nesreće ili sreće koju nosi u sebi.

Međutim, već dovoljno potrešena, preneražena,i u ogromnom strahu poslednjih osam dana, vaša vest od pre pola sata a u vezi sa odeljenjem Ginekologije i akušerstva Leskovačke bolnice, me je dodatno uznemirila i učinila da evo već toliko ne mogu da se smirim, i mislim da neću jos dugo! Uz dužno poštovanje vama , kao neko ko prati vaš rad dugi niz godina, smatram da je nedopustivo objaviti tekst prepun laži!! Takodje se pitam, zar je moguće da ne postoji ni trunka savesti, a o hrabrosti da ne pričam, da neko ko se smatra rukovodiocem jedne zdravstvene ustanove, da izjavu i kaže totalnu neistinu, od reči do reči.

Naše dete se rodilo pre osam dana, dete moje sestre. Jos prve noći je dete dobilo temperaturu! Da , temperaturu za koju u vašem članku kažu da je nijedno dete nije imalo. Na svu našu nesreću, dete nije imalo jedan dan temperaturu, vec neprekidno svih osam dana. Uz mnogo drugih loših pratećih pojava o kojima mi je veoma teško da govorim , i kojima i nije mesto u ovom tekstu, dete je juče poslato sa sepsom u klinički centar u Nišu.

A tamo, šok za šokom. Kao prvu obeshrabrujucu informaciju koju smo primili od niških lekara, bila je bolna činjenica koja je svima nama bila jasna ali u takvim situacijama ubeđuješ sebe da treba da veruješ lekarima, a to je da je dete iz Leskovačke bolnice stiglo u katastrofalnom stanju. Dehidrirano, sa lošom bojom kože kao i tonusom, sa dijagnozom sepse……Ima li potrebe da pišem dalje, može li strašnije?  Da, može. I sa potencijalom opasnošću da dete ima zapaljenje mozga.

Naš svet je za tren utihnuo! Naša velika, složna i uvek brižna porodica se za tren raspala. Mi nemoćni a oni zli,prodani i bezobrazni. Bezdušni, bez imalo empatije, bez osećaja i bez trunke odgovornosti prema svojoj profesiji i prema tim najranjivijim bićima koja su im prepuštena na milost i nemilost. Prema ženama koje tamo leže u bolovima, sa pomešanim emocijama, sa uzburkanim hormonima a prem kojima se, najblaze rečeno, ponašaju kao prema životinjama. Mada ,smatram da se sada životinje bolje tretiraju nego ljudi! Ne znam da li su ih tako na fakultetima učili, u srednjim školama sa kojima  obavljaju toliko odgovoran posao, ali znam da jedino što su izgleda poneli sa sobom od obrazovanja jeste bahatost, prostakluk, primtivizam i nehumano ponasanje! I za kraj, da napomenem, ima nas koji smo se, iz istih ovih razloga, jednom davno zarekli da tamo naša noga neće više kročiti i tako je i bilo. Pa , možda neko razmisli o tome zašto ima toliko dece koja su jedinci. Jednostavno, nečije dostojanstvo nema cenu!

Nama je ostalo da se uzadamo u Boga i da se molimo da naša lepotica nije prekasno stigla u Niš . A njima preostaje samo da do kraja svog života mole Boga da im se smiluje, i da im oprosti za sva nedela decenijama unazad, ako je to uopšte moguće!

U nadi da ćete moj tekst pročitati, i makar na taj način podeliti sa nama svu brigu,tugu i bol,   ja vam se unapred zahvaljujem i srdačno vas pozdravljam“.