Snežanina usvojena ćerka je dete sa posebnim potrebama, a zbog posledica izazvanih upalom mozga potrebno joj je posebno lečenje na klinici u Beogradu. Da bi prošla konzilijum lekara, morala je da se vrati u Leskovac iz sela u koje se sa detetom sklonila za vreme epidemije korona virusa i odradi sve potrebne analize u lavirintu hodnika Doma zdravlja, ustanovi koja je sa 12 različitih službi prethodnih meseci bila bukvalno podređena isključivo covid pacijentima.

U hodniku Službe radiološke dijagnostike čeka već 15 minuta kako bi njenoj devojčici odradili ultrazvuk abdomena. Doktorka je, upoznavši se sa situacijom i zdravstvenim stanjem pacijenta, odlučila da je pregleda bez unapred zakazanog pregleda.

“Krvna slika, abdomen stomaka… Bukvalno moramo da odradimo sve preglede. Ovih par meseci, zbog njenog opšteg stanja bili smo stalno u strahu. Kada je počela korona povukli smo se u selo, daleko od gužvi. Ali pre par dana je pregrizla čašu. Premrla sam od straha. Mi se lečimo i u Nišu i u Beogradu. Ponekad je i agresivna. Za novu terapiju moramo za Beograd. Kada su doktori ovde videli upute, ostavili su sve ostale obaveze i odlučili da mi zbog nje izađu u susret koliko mogu”, priča za juGmediu Snežana Stojičić, ne ispuštajući iz svoje ćerkinu ruku.

Doktorka Brankica Milutinović moli pacijente u prepunom hodniku da imaju razumenvanje za ovu majku i uvodi devojčicu na pregled. Ispod maske joj se cakle oči prepune umora nakon dvanaestosatne smene. Dnevno, ovih dana pregleda oko 50 ljudi.

“Od toga, polovina su covid pacijenti, a polovina oni koji dolaze na redovne zakazane preglede. Novih korona slučajeva nema mnogo. To su uglavnom pacijenti koji su preležali virus, ali još uvek osećaju posledice istog. Oni dolaze na kontrolu. Svi se oni dugo leče jer posledice na plućima traju mesecima. Do pre mesec dana radili smo samo sa takvim pacijentima. Sada već radimo i zakazane ultrazvučne preglede i prioritetne pacijente. Napokon je došlo vreme da sve sagledamo”, iskrena je doktorka.

Kaže, trenutno se u zdravstvu vodi prava borba za opstanak ne-covid pacijenata.

“Ljudi su mnogo čekali. Ima i nezadovoljnih. Takvih je najviše među onkološkim pacijentima, hroničnim bolesnicima. I mi imamo razumevanja za njih. Pokušavamo da im objasnimo situaciju. Neki imaju razumevanja za nas, pojedini baš i ne. Iako se trenutno smanjuje broj novoobolelih od korona virusa, naš posao se ne smanjuje. Svakodnevno radimo po 12 sati. U vreme same epidemije radili smo i po 24 časa, i subotu i nedelju”, priseća se ona.

Doktorka Milutinović lično smatra, kao i većina njenih kolega, da su zbog korona virusa, nažalost, zapostavljeni svi ostali pacijenti.

“Pitali ste me da li sam umorna. Jesam. Mi trenutno radimo samo sa tri lekara, s tim što nam je jedna doktorica na bolovanju. U ovakvoj situaciji je bukvalno nemoguće napraviti neku veću frekvencu pacijenata”, ističe doktorka.

Šezdesetdevetogodišnji penzioner sa kancerom jednjaka, Branko Jovanović, strpljivo čeka red za svoj pregled.

“Ovo mi je prva kontrola nakon četiri meseca. Prošao sam osam hemoterapija i sada mi je zakazan konzilijum. Moram da uradim ultrazvuk vrata. Kasnim mesec dana sa kontrolom. Imao sam ih na svaka tri meseca, ali shvatam situaciju. Šta ću… Kako za sve, tako i za mene. Ima ljudi koji su nervozni, uplašeni. Pokušavam da ih smirim, da im kažem da lekari nisu krivi za sve što se dešava, ali neki to ne žele da shvate”, priča nam Branko koji je na molbu dozvolio doktorki Milutinović da najpre pregleda Snežaninu ćerku, iako je on bio na redu za ultrazvučni pregled.

U početku je sve, tvrde lekari, bilo haotično, da bi polako i sami zdravstveni radnici i pacijenti, polako “dolazili u red”.

“Sve se promenilo onog trenutka kada je uprava naše zdravstvene ustanove odlučila da pacijentima budemo dostupni 24 časa dnevno putem naših mobilnih telefona. Ljudi su nas zvali i u dva ujutru. Uplašeni, u panici… Tražili su informacije gde da se jave, kome da se jave, kakve simptome imaju… Davali smo im savete. Sve ono što je bilo sa blažom simptomatologijom rešavali smo preko telefona. Specijalističke preglede mnogi naši pacijenti nisu mogli da obavljaju. Često ne mogu ni danas jer je bolnica bila zatvorena za rad sa ambulantnim specijalističkim službama. Nisu radile ni privatne klinike. Bio je veliki problem za lečenje tih hroničnih pacijenata”, ističe doktorka Suzana Jovanović, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja Leskovac.

Nedodstatak kadra je, ističe, i danas, kada se prividno normalizuje stanje, najveći problem.

“Mi smo spremni na sve, ali postoji bojazan od novog naleta korona virusa, s obzirom da dolazi jesenji period, period i drugih respiratornih infekcija, sezonskog gripa. Biće pomešani simptomi… Već se traže vakcine za sezonski grip. Ljudi nas zovu i mole da ih evidentiramo, na neki način da rezervišu vakcinu”, dodaje doktorka Jovanović.

U ovoj ustanovi primarne zdravstvene zaštite trenutno nema velikih gužvi, pa čak ni u laboratoriji gde dnevno zna da bude pregledano i po 500 uzetih uzoraka.

“Jer kod nas stižu uzorci iz svih ogranaka: iz Pečenjevca, Brestovca, Vučja, Dečjeg dispanzera… Naša služba je godinama unazad dobro organizovana “ kaže doktorka Jasmina Jović, načelnica Službe laboratorijske dijagnostike.

Pandemija je odložila lečenje slučajeva koji nisu hitni, a najviše su prethodnih meseci ispaštali akutni, hronični i onkološki pacijenti. Zbog opšte pometnje i preusmeravanja fokusa u zdravstvenom sistemu Srbije na borbu protiv širenja epidemije, mnogi pacijenti su se našli u situaciji da im je lečenje iznenada prekinuto. Često su pacijenti, priznaju i sami lekari, bili prepušteni sami sebi.

“Danas, svi pokušavamo da se vratimo u normalu. Zajedno i strepimo od novog talasa. Ali nekako spremniji za nove borbe”, zaključuje doktorka Mladenović moleći nas da je ostavimo kako bi uradila naredni ultrazvuk – jedne mlade trudnice

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu mužno ne izražavaju stavove organa, grad Leskovac, koji je dodelio sredstva.