Neki podaci iz prošlosti danas deluju neverovatno prosečnom čitaocu. Recimo, pre skoro devet decenija, tačnije na Veliku Gospojinu 1936. godine, preko 40 Vlasotinčana letelo je iznad varoši avionom. Svedoci ovog događaja više nisu među živima, ali ostale su fotografije, novinski članci, pa čak i jedan video-zapis.

Prvo treba razumeti istorijski kontekst države o kojoj govorimo. Iako industrija Kraljevine Jugoslavije nije bila na viskom nivou, ta država je bila među prvih 10 na svetu koje su razvile sopstvenu proizvodnju aviona. Po nekim podacima bilo je čak 12 fabrika aviona, a Jugoslavija je bila u rangu Francuske, Čehoslovačke i Italije.

Tako je posle Prvog svetskog rata osnovan u Beogradu aero-klub u kafani „Kod Belog orla“ 22. oktobra 1921. godine. Osnovali su ga srpski avijatičari, ratni veterani sa Solunskog fronta, pod nazivom „Srpski aeroklub“. Za počasnog predsednika Aero-kluba izabran je čuveni dr Arčibald Rajs. Klub izdaje i svoj časopis „Naša krila“, a u ulozi urednika nalazili su se između ostalih i pisci Miloš Crnjanski i Stanislav Krakov.

Aero-klub nekoliko puta je menjao ime, a 1935. zvaničan naziv mu je Kraljevski jugoslovenski aeroklub „Naša krila”. Klub se razvijao sve do početka Drugog svetskog rata, a 1939. imao je oko 54.000 članova. Jedan od tih mesnih odbora formiran je u Vlasotincu 1936. godine, gde je na Veliku Gospojinu održan „prvi veliki propagandni aerodan“. Kao aerodrom poslužio je lokalitet Slatinske livade, na putu Vlasotince – Leskovac, gde je danas industrijska zona.

„U petak 28. avgusta 1936. održan je u Vlasotincu prvi veliki propagandni aerodan, uz veliko učešće građana iz Vlasotinca i okoline. Zbog malog terena učestvovao je samo aeroplan „Kosovo“ sa svojim pilotom g. Brenerom. Ipak je toga dana izvršeno preko 40 vazdušnih krštenja. Mesni odbor Aero-kluba u Vlasotincu, iako je osnovan tek pre kratkog vremena, sa velikim uspehom je organizovao ovaj aerodan, koji je u svakom pogledu dao pozitvne rezultate. Na čelu Mesnog odbora je vrlo agilni g. Grujić advokat, koji je razvio intezivnu akciju za upis članova i propagandu ideja Naših krila“, zapisano je u „Leskovačkom glasniku“ od 5. septembra 1936.

Dve fotografije iz porodične arhive ustupio je Milan J. Valčić iz Beograda, praunuk čuvenog vlasotinačkog bankara i vlasnika najlepše kuće u Vlasotincu pre Drugog svetskog rata, Milana T. Valčića. Na fotografijama su Živojin i Bosanka Valčić, deda i baba našeg sagovornika, jer oni su bili među tih 40 Vlasotinčana koji su prvi put leteli. Živojin je tada, kao mladi rezervni oficir, bio i član Aeroklub „Naša krila“. Ne znamo da li je pored Bosanke bilo još žena i devojaka koje su letele, ali ona je dokaz da tadašnjim Vlasotinčakama nije manjkala hrabrost. Po trenutno dostupnim podacima Bosanka Valčić je prva žena iz Vlasotinca koja je letela avionom. Njen rođeni brat je Mihajlo Mihajlović, jedan od urednika lista „Vlasina“, koji je kao rodoljub streljan 1943. godine kao zatočenik logora Crveni krst u Nišu.

Zanimljivo da je o tom događaju sačuvan i video-zapis, koji je snimio dr Radul Velašević, najpoznatiji vlasotinački lekar između dva svetska rata. Kamera je kupljena u Češkoj odakle je njegova supruga dr Ana Domanska Velašević. To su najstariji snimci iz Vlasotinačkog sreza koji je tada obuhvatao i područje Crne Trave i Grdelice. U prvom minutu snimka može se videti pomenuti  prvi aerodan  u Vlasotincu, a na kraju snimka – tada tek izgrađenu crkvu u Grdelici.

Iz iskustva mogu da kažem da potomci iseljenih Vlasotinčana, često imaju dragocene materijale u svojim privatnim kolekcijama. Ono što su njihovi preci poneli iz zavičaja čuva se kao porodično blago, jer to je jedina veza sa „starim dobrim vremenima“. Izučavanje prošlosti podseća na sastavljanje mozaika, a neretko detalj koji fali bude fotografija, snimak ili dokument iz porodičnih arhiva ljudi iseljenih iz Vlasotinca.