Kad god dođe u Vranje da prodaje korpe ispletene od pruća crvene vrbe Božidar Kamberović iz Lepenice kod Vladičinog Hana se uvek stacionira na pešačkoj zoni kako bi što bliže bio potencijalnim kupcima. Čim dođe na svoje uobičajeno mesto on na betonu uredno složi svoje korpe okrugle, četvrtaste, plitke, duboke, krošnje, koščiće, merice… i počne glasno da poziva prolaznike da kupe njegove rukotvorine.

Mnogo njih stane da ih pogleda oduševljavajući se njegovom majstorstvu, koje prava umetnost, no retko ko kupi. Iako ga to mnogo često obeshrabri, on nikada ne odustane od prodaje zato što zna da ga kući čeka njegova čeljad koju treba da nahrani.

Božidar je ovim poslom počeo da se bavi pre četrdeset godina. Porodični zanat je učio od svog oca Smaila i dede Destana.

„Čim sam fizički ojačao tražio sam da me nauče da počnem da pletem korpe. Dotle sam samo gledao kako to oni rade i iza njih sakupljao ostatke od upotrebljenih pruća“, priča Božidar za Jugmediu

On kaže da je korparski zanat počeo da uči pletući dance. Njegovu osnovu bi najpre započinjali otac i deda, a onda je nastavljao sam. Čim bi napravio neku grešku oni su ga vraćali na početak i tako sve dok nije savladao njegovu tehniku, koja se u korparstvu smatra najtežom.

„U početku mi nikako nije uspevalo da pruća u dancetu složim tako da može da izdrži predviđenu težinu. Vremenom sam, međutim, to naučio i onda je sve nekako bilo lako“, objašnjava naš sagovornik.

On ističe da se dobrim majstorom u ovom zanatu postaje tek posle tri godine intenzivnog pletenja korpi. Čim je prošao ovu „školu“ on je mogao da isplete koji god model korpe je hteo. Otuda su sada u njegovoj ponudi najčešće korpe za cveće, slatkiše, voće… Ima i korpe koje radi specijalno za odlazak na pijacu, a one plitke koje naziva mericom plete za prodaju grožđa, unošenje drva u kuću, ali i za nošenje darova na svadbi.

Dok Božidar priča o svojoj ponudi njegovo lice je nasmejano, ali kada se dotakne prodaje njegov osmeh nestane za tili čas.

„Otako su počeli da prave korpe od plastike mi korpari smo praktično ostali bez posla. Od ovog posla ostvarim zaradu koliko da se preživi“, tužno će on.

U ovom poslu najviše mu, kaže, pomaže supruga koja sa njim redovno ide u berbu pruća od crvene vrbe i vrbe rakite. Dok to rade veoma često pređu i preko osam kilometara noseći pruće na ramenima, a kada ga donesu kući i ono se prosuši, odmah ga skuvaju u kazan kako bi bilo savitljivo za pletenje.